Budistički debatni klub na Ravnoj gori

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. I Vojvoda Petar Bojović, i prevoditeljica koja je spasla streljanja gomilu ljudi, uključujući i Miju Aleksića, i Žanka Stokić, i gomila Šumadinaca i Beograđana koji su se borili za demokratiju i slobodu 1945-46, sve zločinac do zločinca, a uz njih i Dragoljub Mihajlović- nikako uz Nedića, Ljotića itd.

   1. Ne vidim da je neko od cetnickog potomstva pustio suzu ili pokazao zaljenje zbog klanjan Darinke Radovic i njenih maloletnih cerki. O ovom zlocinu, ravnom antickoj tragediji, koga se uzasava i stidu sav civilizovan svet velki Vasko Popa napisao je sthove uklesane na postolju spomenika:
      ‘ Imala sam dve kceri
      Jednu Srbiju, sebe nisam racunala
      Sebe ni sada ne brojim
      Dve golubice sa mog dlana
      Iskupise od noza miljenicu
      Pridjite mi da je vidim
      Sastala je za vecnost zivota.’
      O klanju beba u kolevci i drugim bestijalnostima govore spomenici zrtvama cetnickog klanja, na koje potomci polazu cvece i pal svece. Koliko mi je poznato stoka se kolje, a ne ljudi, pogotovu ne sopstveni narod. To je ono po cemu se pamte cetnici, zbog cega se postenom svetu i dan danas dize kosa na glavi.

      1. Ko to negira i ne žali. Ne pričamo ovde o samozvancima, takvi se vode kao legalno pogubljeni. Pričamo o selektivnosti. Da je Popa napisao nešto o komunističkim zločinima, završio bi na golom otoku. Umesto o 20 hiljada pobijenih Srba pisao je o manastirima i ljudima-vukovima.

2. A i ti ,sveznajuči,ne razjasni ulogu i značaj četničkog pokreta na celoj teritoriji Jugoslavije?Prošetaj po Dinari i Krajini pa se raspitaj kod naroda o Momčilu Đujiću,pređi preko Drine,pa se kod Višegrada raspitaj kod narod,produži do Crne Gore pa čuj šta će oni reći?Komunisti su napissali ono što im odgovara i potkrepili svojom „istinom“ koju ti koristiš i braniš,a one koji se nisu uklopili u tu „istinu“likvidirali.

3. Najvise Srba su pobili komunisti i ustase,to su cinjenice a ne cetnici kako ovaj mladi skojevac zeli da predstavi.

4. Zašto svojim vernim čitaocima brišete ili ne objavljujete komentare kada vam se ne sviđa ideološki stav? Jeste li vi perjanica građanske Srbije, istine i objektivnosti, ili nastavljač komunističke prakse, i ostalih praksi iz nje proisteklih na ovim prostorima?

5. Не знам ко је од Рокнића тражио да стварају антифашистичку историју Србије и Југославије, али свима нам би било боље да нису ништа стварали. Бар, судећи по овом тексту, када Рокнићи нешто стварају то на зло изађе. Рокнић, покушавајући да оцрни Михајовића, наводи реченицу у којој се каже – su jedini protivnici Mihailovićevih četnika bili jedino ljotićevci i partizani, dok su se od 1943. trudili da se sa Nemcima ne sukobljavaju da ne bi izginuo narod. Заиста, каква је то колаборација са Немцима, када су ти непријатељи баш они који Немце отворено подржавају (Љотићевци). Што се партизана тиче, они су јесу злочинци јер су дизали комунистичку револуцију у тренутку када је српски народ био изложен највећим погибијама. И, да, наравно да је било паметно да се избегава сукоб са Немцима јер је то водило стрељањима у Крагујевцу, Краљеву и осталим погибијама. Лако је било Брозу да изазива сукобе због којих ће само Срби да гину. Лако је било и Енглезима да, док су свој народ на окупираним острвима у Ламаншу позивали на мир и не сукобљавање са Немцима, позивају Србе да гину у сукобима са истим тим Немцима. Уосталом, има и данас толико много неправде и злочина на свету, али млађани Рокнић је одлучио да седи и прима плату у новинама које из све снаге подржавају политику креатора тог зла.

6. Комунисти су се борили пре свега за власт.Њихов циљ је био насилно рушење поретка и револуционарни долазак на власт, отимање туђе имовине, ликвидација идеолошких противника и обрачун са свим што је српско наслеђе. За српски народ и српске националне интересе било би најбоље да комунисти никада нису ни постојали. То су највеће штеточине које су могле снаћи ову земљу. Наша трагичнна историја не треба да буде предмет обрачуна неког политичког комесара који је, гле чуда, уредник у Данасу, па са те позиције брани пропалу комунистичку идеологију и партизане којима су после победе у грађанском рату руке биле крваве до лаката. Наши историчари треба да дају, а мислим да су и дали суд о том времену, али то се неком не свиђа, па су, у ствари, ревизионисти они који негирају опште познате чињенице, а то су пре свега да су Дража Михаиловић и ЈВуО први подигли устанак против нацистичке окупације у поробљеној Европи.

7. Verujem da je jedan od glavnih razloga ambivalentnosti značajnog dela današnje Srbije prema partizanima taj što deep down znaju da se se partizani borili za oslobođenje a komunisti za zauzumanje Srbije. G. Rokvić je jedan od tih apologeta zauzete Srbije i veruje da je „revizija“ istorije nešto strašno u demokratskom društvu. I dok je Rokvića takav će odnos biti i prema partizanima. Prvo, razume se, Nedić je naravno kvisling i tu ne bi trebalo da bude rasprave. Da li istorijskoj ličnosti treba opet i pripisivati odgovornost za neke druge stvari nad kojima nije imao kontrolu stvar je dokumenata, manje strasti. Svakako ga to neće učiniti manje kvinslingom. Ono što mi je interesantno kao unuku partizana (množina) je da unuci komunista nemaju baš nikakav odnos prema žrtvama fašizma, što više to bolje, ne pitamo ni ko su ni šta su. Njima je anegdotski pristup istoriji pouzdaniji od recimo zatvorenih ravnogoraca na Banjici, streljanih na Jajincima. To je taj antidebatni budistički klub na Jajincima koji ne sme da imenuje pokret kojem pripada žrtva ako nije komunista. Zaista, možda Rokvić misli da je Gandi bio Ben Kingsli. Svakako ne misli da je Koča Popović Orson Vels. I zaista možda neko veruje da komunisti nisu imali svoje ljude među ustašama kao Draža među Nedićevcima. Uh pa i „Otpisani“ su imali sekretaricu kod Krigera mislim Seve Žigona. No da li taj filmski pristup istoriji treba da nas sprečava da postavljamo pitanje kome pripadaju streljani rodoljubi koji nisu bili komunisti?

8. Bravo Aleksandre Rokniću! Na svakom koraku ih treba podsetiti na sve ubijene Jevreja, Srbe , Rome, a ne da ulice dobijaju imena po saučeasnima u zločinu! Kako su počeli, nijedna ulica se ne zove Ulica romskih žrtava, ali zato postoji ulica Velmar. Jankovićeva. Naravno, Svetlana Velmar Janković je ugledna književnica, nije kriva za ponašanje svoga oca, i teško je razumeti da postoji ulica koja nosi njegovo ime. Ne mogu se rehabilitovati ljudi koji su berzbrižno učestvovali u ubijanju nevinih ljudi. Tom ludilu i abnormalnosti kumovao je Vuk Drašković, koji se samoproglasio unukom Draže Mihailoviča davnih godina. Neverovatno, unuci i unuke nemačkih nacista kada su saznali za zločine svojih deda,.očeva zgrozili su se i osudili te zločine, a u Srbiji vazda ti unuci umesto da vide u tome najstrašniji poraz rado bi od najstrašnijih zločina da naprave pobedu, da od najstrašnijih zločina naprave uzvišeni ćin za narod. Doktorat i slične titule ne mogu oprati sramotu! Istina je neumoljiva! Bravo Aleksandre Rokniću!

9. Pre dve godine Politika je podsecajuci se na 27. Mart 1941.prenela reagovanje stranih drzavnika, njihovo reagovane na taj dogadjaj. U poruci Ruzvelta knezu Pavlu se kaze da se na zemlje koje se nisu borile protiv Nemaca posle rata nece dobro gledati. Ruzvelt je bio siguran u pobedu saveznka. Francuski pokret otpora izdao je letak u kome pise da Jugoslavija magistralno vraca dug 1914-1918. O “kuckinom sinu” Cercilu bolje da ne govorimo, on nas je gurao rat. On je u britanskom parlamentu grmeo o varvarskom bombardovanju Beograda i Koventrija. Jugoslavija, odnosno, Srbija je bila primorana da bira stranu i izabrala antifasizam, sto joj sluzi na cast. Dok je rat jos bio u toku vodje antifasisticke alijanse su se dogovarale o posleratnom uredjenju sveta i kaznjavanju kvislinga i saradnika fasista. Tako se desilo da britanci pod pritiskom Ruzvelta otkace svog favorita Drazu i cetnike, jer se znalo da ih Nemci snabdevaju oruzjem u borbi protiv partizana. Logika britanaca je “prijatelj mog neprijatelja je moj neprijatelj”. Cetnici su ti koji su za Nemce obavljali prljave poslove, antifasisticke borce predavali Nemcima, a ovi ih likvidiral, sto je zlocin koji ne zastareva. Takvima je u Francuskoj i Italiji, presudjivano sa i bez suda. Cuvena fotografia Stevana Filipovica pod vesalima stoji u Ujedinjenim Nacijama. Pred tim prizorom je veliki Nehru predsednk velike Indije pao na kolena. Narodnooslbodilacka borba svrstala je JU u antifasisticki blok veikih saveznika i pobednika WW2, sto niko ne moze da ospori. Jugoslavija je bila jedna od osnivaca U.N., sto je bila velika cast i priznanje za doprinos pobedi nad fasizmom. Pri obelezavanju 70 godisnjice Saveznickog iskrcavanja u Normandiji, pored portreta Ruzvelta, Staljina, Cercila i De Gola, stajao je i portret Tita.

   1. Zao mi je sto to moram da vam kazem, ali lupate. Filipovica su predali cetnici Koste Pecanca kojeg su Drazini ubili zbog kolaboracije. Amrikanci su ostalu u stabu Draze Mihajlovica i posle odlaska Britanaca 1944. Na Banjici su zatvarani ravnogorci, streljani u Jajincima ili slati u Mathauzen. Npr. Poljacima iz Krajove su Britanci slali zlato da otkupljuju oruzije od Nemaca. Britanci, konkretno Bejli, su podrzavali politiku ravnogoraca da medju Nedicevcima vide resurs za dobijanje informacija, naoruzavanje i ljudstvo za ustanak. Britanci su morali da se peru pred sopstvenom javnoscu preko price o kolaboraciji jer su u podelama izmedju sila prepustili ovaj deo EVrope Sovjetima. Taktika ravnogoraca se nije razlikovala od slicnih pokreta drugde u Evropi Zar mislite da komunisti nisu imali isti nacin razmisljanja kada su u pitanju ustase? Zar mislite da se rat vodi bez naoruzanja i informacija. Zar mislite da komunisti imali svoje medju Nedicevcima? Da nisu potkazivali ravnogorce? Veoma ste naivni. Btw, nece te naci puno spomenika poginulim borcima u Fransuskoj npr. starije od 1944. jer tamo nije vodjen gradjanski rat. Imate prilican broj dokumenata i objava o straljanjima po Srbiji kao odmazda tokom 1942/43 zbog akcija ravnogoraca (standardna propaganda je da su ravnogorci presli na stranu Nemaca posle 1942). Razlika izmedju Srbije i Francuske je samo u tome sto je kod nas okupacija iskoriscena za preuzimanje vlasti i revoluciju. Ne vidim ni jedan razlog da se revnogorskim zrtvama fasizma presudjuje ideoloski kako to cinite vi komunisti ili koji i dalje tumacite istoriju van konteksta ili kroz montaze (npr. tendenciozno izostavljanje podataka kao kod Filipvica). Ordinarna je glupost insinuirati da je JvUO ucestvovala u holokaustu. Zapitajte se ko su bili ljudi koji su ubijani po Srbiji kada su partizani napustili Srbiju posle Uzicke republike. Ili nemojte se zapitati i nastavite da terate po AVNOJevskom kliseu.

      1. Pa kad ste poceli od heroja Stevana Flipovca, koji je pod vesaima molio cetnike, bracu Srbe, da ga ne vesaju, vec da to urade Nemci moram da reagujem. Pre svega, ministar vojni JU vlade u izbeglistvu Draza komandant je svih cetnika pa i Pecanca. To sto neki tvrde da nje imao punu kontrolu nad svojim komandantima govori vise o njemu i ne pravda ga. Na sudjenju u Nirnbergu uspostavljen je princip komandne odgovornosti. Cetnici su ti koji su Nemcima predali 365 na prevaru uhvacenih partizana kod G.Milanovca i Mionice, a ovi ih sve streljali. Postoje nemacka svedcenja, gde se cetnici bestijalno izivljavaju nad zarobljenim partizanima, a Nemci sve to hladnokrvno posmatraju i fotogrfisu Americki major Feris, clan Angloamericke vojne misije pri Vrhovnom stabu NOB-a izvestio je generala Donovana, a ovaj Ruzvelta da se cetnici nikada ozbiljno nisu borili protiv Nemaca, niti su to pokusali. Feris dalje tvrdi da su Nemci cetnicima najveci prijaatelji i da ih pomazu u borbi protiv partizana. Ovaj dokumenat se nalazio u Vijnom arhivu. Bil Dikin clan britanske misije pri vrhovnom stabu NOB-a, lakse ranjen na Sutjesci, pisao je kako ga je Cercil posle Teheranske konferencije na kojoj je NOB priznat za jedinog legitimnog predstavnik JU naroda, satima ispitivao o JU ratistu i da je on merio svaku rec, jer je bio svestan da se posle toga sve menja. Dikin je posle rata objavio knjigu Bojovna planina u kojoj je izrazio divljenje za borbu komunista i njihovog vodju Tita. Ovo sa zlatom koje su Britanci davali Poljacima da kupuju oruzje od Nemaca nije vam bas “smart”. Nemci su cetnike naoruzavali za dzabe, jer su bili sigurni da se to oruzje nece koristiti protiv njih. Kada su oslobodioci usli u Paris nisu clanovi Pokreta otpora sudili nemackim dousnicima, spijunima, potkazivacima, podvodacima i drugoj bagri, vec razjarena masa besna zbog ponizenja i sramote, koju su trpeli pod okupacijom.Predsednik Visijevske vlade Laval , pogubljen je, jer su clanovi pokreta otpora predvani Nemcima, a ovi ih streljali ili slali u konc.logore.Tokom rata 305,000 boraca NOB-a izgubilo je zivot. Bilo bi interesantno da kazete kolko je cetnika poginulo u borbama protiv Nemaca? Na kraju, zivim u drzavi gde je poziv na pasivnost “definition of collaboration” koju svi osudjuju, a borba za slobodu “noble cause”, koju slave i uzdizu, sa cim sam totalno saglasna, pa mi vase pouke ne trebaju.

         1. Dikina je oko ravnogoraca obradjivao Velebit, kojeg zasigurno nije obavestio da je pregovarao sa Nemcima o primirju za slucaj savezniskog iskrcavanja. Primirje izmedju lokalne Nemacke komande i ustasa sa jedne strane i partizana je i trajao dok Hitler nije odbio da ga odobri. To vam je bitka na Neretvi samo sto umesto Velebita imamo Orsona Velsa u nemackom stabu. Sad mozemo govoriti o taktici prezivljavanja ali u sustini svodi se na isto ono sto je Mihajlovic uradio u selu Divci (samo posle Kragujevca). Dakle primirje. Sto se tice ravnogoraca, prebrojte streljane u Jajincima i pobijene u Mauthauzenu. Takodje, dokumenti o streljanjima po Srbiji su takodje dostupnem i nisu vezane za akcije komunista iskljucivo i za 1941 (sto je popularna postapalica). O Velebitu i Dikinu imate dosta kod Heder Vilijams „Padobranci, patrioti i partizani“ koja obradjuje oficira SOE koji su bili kod Draze Mihajlovica i Josipa Broza Tita, kao i o prepravljanju izvestaja u centru SOE u Kairu koji je bio izbusen britancima agentima SSSR. Tu npr. imate interesantnih podataka o aktivnostima ravnogoraca protiv Nemaca, Ustasa i Italijana i pripisivanja tih akcija komunistima preko saveznickog radija iz Londona tokom 1943. Pozicija Draze Mihajlovica je bila legitimna i razumna sto se tice njegovog drzanja jer bi pogibelj bila nesrazmerna vojnim rezultatima. I da naravno da se borio protiv kominista, kaod sto se moze reci i obrnuto komunisti su se borili protiv njega. Brojka o 300 000 poginulih boraca je po svemu sudeci prenaduvana i da je tacna ne bi pohvalno govorila o uspesnosti Tita kao vojskovodje. No nije sustina u tome. Sustina je sto komunisticka istoriografija nikako da utvrdi ko je streljan u Beogradu posle povlacenja partizana iz Srbije 1941. Dakle, vi nadmeno postavljate pitanje misleci da tih zrtava nema ili ne zadovoljava vase apetite od 300 000. Po tom standardu pokreti otpora u Zapadnoj Evropi su kolaboracija. Kao sto sam rekao u svom komentaru partizani su odlobadjali a komunisti zauzimali. Pri tome ocigledno ne samo vlast vec i mozgove. PRava je sreca sto su partizanske jedinice cinili vecinom Srbi jer bi u suprotnom mnogo gore prosli pod komunistima da su sprovele do kraja svoj ideoloski program koji je po svojoj sustini rasni.

         2. E da zaboravih. Prilicno sam siguran da ako pitate bilo koju osobu u zemlji u kojoj zivite, kako bi okaratkerisali politicku organizaciju koja u okupiranoj i rasparcanoj drzavi organizuje komunisticku revoluciju da bi ste dobili prilicno jasnu definiciju kolaboracije i koncepta „noble cause“.

            1. Opracija Ultra omogucila je Britancima da citaju nemacke radio depese i vec su u 1942 iz njih saznali da u Jugoslaviji nekoliko Nemackih divizija vode borbe protiv partizana, pa su zato odlucili da nekoliko vojnih misija spuste u Jugoslaviju. Misija Typikal planirana je za vezu sa Vrhovnim stabom NOB-a .Misiju je predvodio kapetan F.V.Stjuart, poginuo na Sutjesci i F.V.Dikin oksvordski profesor, privatni sekretar prime minister. I Dikin i njegov naslednik Ficroj Maklejn komunicirali su direktno radio putem sa Cercilom. Tu je i Randolf cedo Cercilovo. Pa ako su “barabe” iz SOE menjale sadrzaje izvestaja, to sigurno nije radio americki major Feris, cija se poruka generalu Donovanu o cetnickj “borbi”cuvala u Vojnom arhivu. Ali, ko zna, ako nisu oni ko je? Mozda je ‘child’ Randolf obmanjivao Cercila, mozda je on komunisticka spijuncina, a ni samog Cercila ne treba osloboditi sumnje. Mozda je on bio agent NKVD-a, bio je u dilu sa Staljinom. U oci Teheranske konferencije Britanci su otkrili sporazum izmedju Nemaca i Drazinog predstvnika u Crnoj Gori o zajednickoj borbi protiv partizana. Zbog toga je Cercil Ruzveltu i Staljinu predocio da treba odustati od podrske Drazi i svu pomoc usmeriti partizanima. Verovatno mu je proradila griza savesti, jer je cetnike do tada bezrezervno pomagao, materjalno i propagandno. U decembru 1943 saveznicka komanda je trazila od Mihailovica da cetnici sruse 2 mosta na pruzi Beograd-Solun, kojom su se snabdevale snage Vermahta. Naravno da to cetnici nisu mogli, kao ni da razoruzaju Talijane. Gde bi oni svoje svsznike? Britanci su i bez toga uvideli da su cetnici bez koristi, pa su ih zbog toga otkacili. Podatak od 305,000 poginulih partizana pronasla sam kod istoricara revizioniste Mr.Simica, omaknulo mu se. Nego, vi ne rekoste koliko je cetnika poginulo u borbi protiv Nemaca? Ono o komunistima kao rasistima komicno vam je i bezocno. Ono malo Jevreja sto je prezivelo spasilo se odlaskom u partizane. U kolasinskom cetnickom zatvoru, medju zenama zatvorenicama bila je i uciteljica Radmila Corovic. Sapatnicama se poverila da ce je streljati zato sto je Jevrejka. Kada su dosli po nju pozdravila se sa “zdravo devojke” i hrabro zakoracila u smrt. Kada je Italija kapitlirala deo talijanskih boraca presao je na stranu partizana, a ne saveznika cetnika.U redovima NBa bilo je boraca iz svih delova Ju, kao i strani drzavljanja. Za kraj, u drzavi gde zivim zig izdaje se ne brise.