Pročitah članak u Danasu o Bujoševiću i njegov članak o Danasu, njemu samom i RTS-u.
Saznao sam da dvojica novinara nisu zadovoljni ni Bujoševićem ni programom RTS-a, a to je toliko povezano da je bezmalo isto.
O Danasu i novinarima koje Bujošević spominje neću da polemišem, ali bih Bujoševiću uputio par poruka. Hvali se Bujošević da je nakupovao mnogo moderne opreme i inovirao način emitovanja programa, ali ja ne želim ni o tome.
Smrzo sam se od podatka da su na RTS-u bez posla ostala 924 zaposlena.
Isti fond za plate podeliš na manji broj zaposlenih pa se hvališ kako si povećao plate, direktorčina od kalibra, nema šta.
Novinari su snaga koja novom tehnikom može proizvesti raznovrstan i kvalitetan program samo im treba dati priliku da objektivno izveštavaju i kvalifikovano komentarišu događaje i pojave.
Informacija je svetinja – komentar je slobodan.
Nije meni ovo prvi put da javno iskazujem neslaganje sa Bujoševićem, a kako nastavlja da radi nije ni poslednji.
Podsetiću, sindikalna udruženja penzionera su od 2015. godine organizovala više od dvadeset protesta zbog neustavnog, nehumanog i nakaradnog zakona o otimanju dela penzija od „bogatih“ penzionera i zbog tajnog Zaključka Vlade kojim obavezuje Fond PIO da rasproda svoju imovinu kao da je to Alajbegova slama, ali za Bujoševića i RTS to nije bila vest osim što je to sporadično spomenuto kada smo protest završavali ispred Bujoševićevog zamka.
Lično sam se nekoliko puta ispred tog zamka preko razglasa obraćao Bujoševiću, Nenadu Lj. Stefanoviću i Oliveri Kovačević sa molbom da nam omoguće jednosatnu razgovornu emisiju o problemima svih penzionera a posebno onih pogođenih pljačkaškim zakonom, ali rezultat nismo postigli.
Svoje reči parafraziram po sećanju: „Dragane Bujoševiću, dok si imao svoju emisiju na jednoj televiziji, govorio si da nije srpski ćutati, sada kada imaš svoju televiziju, ćutiš ko . . . . . riba“.
Jeste Olivera Kovačević priredila jednu emisiju povodom a posle protesta penzionera, ali nam je u njoj nanela popriličnu štetu jer je pored jednog organizatora protesta – Miće Vujasinovića – pozvala i dvojicu funkcionera – Belobrka i Španovića – za koje je znala da će govoriti protiv protesta a i sama je tokom emisije advokatisala protiv protesta.
Za Bujoševićevu RTS nije bila vest ni kada je na jednom od protesta govorila gđa Karla Kantone – generalna sekretarka Evropskog udruženja penzionera i starih lica – a pre toga je predsednici Vlade uputila pismo u kom ukazuje na probleme penzionera i starih lica i na štetnost primene pljačkaškog zakona.
Bujošević, iako babo svih novinara na RTS, očito ne shvata probleme koje donosi starost i ovisnost o penziji koju po švajcarskom modelu a bez švajcarske ekonomske moći obećava ministar sumnjivog znanja i još sumnjivijeg morala a osporila ga je akademska zajednica.
To je oblast koja zaslužuje opširnu raspravu kvalifikovanih stručnjaka a na političarima je samo da prihvate zaključke i zadatke.
U programu RTS više nema polemičkih emisija u kojima bi umne glave iznele svoje stavove bez obzira na političku opredeljenost.
Ako u centralnom dnevniku od 30 minuta 10 ode na AV, onda to nije informativna emisija nego reklamni blok u kome AV govori o čemu god želi, bez obzira na tematiku i pitanja, i na stub srama razapinje one koje smatra najopasnijim protivnicima i koji mu dolaze u košmarne snove.
Govorne emisije o stanju u državi uglavnom bira AV po svojoj želji i potrebi a ponekad i pitanja i voditelja. Vrednost jedne medijske kuće čine novinari i kvalifikovani komentatori a ne ljudi iz vlasti i tehnika.
Bard jugoslovenskog novinarstva Miljenko Smoje jasno je rekao: „Novinar ako želi biti novinar, mora biti bar malo u opoziciji.“
On je to ostao i u najtežem vremenu u svom Splitu i celoj Hrvatskoj zbog čega je stradao i posle smrti jer je morao biti sahranjen skoro ilegalno ali je i dalje ostao na nogama.
Dama bard jugoslovenskog novinarstva Gordana Suša kaže: „Ako ne želiš da menjaš svet, nemoj ni da se baviš novinarstvom.“
Svet se menja uticajem i pritiskom na vlast a ne podilaženjem istoj.
Bujošević i RTS, po nesaopštenoj oceni gosta-urednika, pomalo gube medijski prostor i vreme jer se najvažniji gost-urednik sve češće pojavljuje na drugim televizijama gde su prema njemu servilniji i više na njegovom nivou pa mu se tako glavni urednik i voditelj obraća sa „ti Aco“.
Novi penzionerski protest je ne samo verovatan nego potpuno izvestan a ja jedva čekam da vidim kako će nas Dragan Bujošević dočekati ispred svoje tvrđavice.
Pozdravljam sve koji me podržavaju i one koji me argumentovano demantuju i osporavaju!
Autor je penzioner iz Evropskog udruženja penzionera i starih lica
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.