Savetnica za medije Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića Marina Komad napisala je na blogu sajta nedeljnika Nedeljnik reakciju na tekst „Oprosti nam, Fatima“, objavljen prošle sedmice u Danasu, a autor Miloš Ćirić odgovorio joj je na društvenim mrežama.
Obe reakcije prenosimo u celosti:
Marina Komad: Oproštaj od Fatime se ne traži jezikom mržnje i nestina
Laži su se uvek najbolje proturale i prodavale uz istinu koja izaziva najdublje emocije, a huškanje je uvek bilo delotvorno onoliko koliko je govorilo jezikom tog amalgama. U takvom rečniku istina je uvek bila zloupotrebljena kao temelj laži i poziv na onu akciju koja je najsuprotnija upravo instrumentalizovanoj istini. Nije nikakvo čudo što je baš takav tekst pod naslovom “Oprosti nam Fatima” na dan izricanja presude Ratku Mladiću napisao izvesni Miloš. BIlo bi čak nekorektno unapred optužiti pomenutog Miloša da je tekst pisao sa namerom huškanja i upotrebe žrtve zarad plasiranja neistina sa dnevnopolitičkom upotrebnom vrednošću. Takva tvrdnja mogla bi biti čak protumačena kao osporavanje prava na slobodu mišljenja nekog Miloša, a s pravom bi mogla biti ocenjena i kao paranoična, budući da tekst zaista i izgleda kao nabacivanje ličnih stavova i proizvoljnih zaključaka nekog prilično neupućenog u elementarne činjenice u vezi sa procesom hapšenja Ratka Mladića i tokom projekta regionalnog pomirenja. Zato ovo ni nije tekst o Miloševom nemuštom pokušaju da odbrani mir i zatraži oproštaj upotrebom ratnohuškačkih termina, da odbrani istinu impliciranjem notornih neistina i ,nadam se nesvesno, instrumentalizuje priču o jednoj nevinoj žrtvi u takve svrhe. Ovo je priča o medijskoj (ne)opravdanosti objavljivanja takvog teksta u više medija u regionu, jer su ti mediji, a ne Miloš, od nečega što liči na stranicu dnevnika nekog građanina nepoznatog široj javnosti, napravili tekst gebelsovske snage. I takvih potencijalnih posledica.
Zato sve nedoumice koje izaziva ovaj tekst su upućene tim medijma, a ne Milošu. Da je jedan ovakav tekst napisao neko relevantan za javnost, neko čije iznošenje mišljenja bi se prosto moglo opravdati neizostavnošću i medijskim slobodama, ne bi postojale nedoumice. Ovako ostaje pitanje zašto su mediji smatrali da je relevantno objaviti tekst jednog građanina koji se izvinjava nekoj žrtvi u svoje ime, a u kom usput implicitno bez ijednog dokaza optužuje određene političare ubistva vojnika u Topčideru, skrivanje Ratka Mladića, blokiranje istrage i neiskrenost u sprovođenju takvih koraka u procesu pomirenja. I to, da apsurd bude još veći, baš one ljude koji su inicirali istragu za ubistvo gardista, pokrenuli projekat regionalnog pomirenja, sprovodili akciju hapšenja Ratka Mladića i uspešno završili saradnju sa Haškim tribunalom. Miloš naravno nije dužan da zna te činjenice, ali mediji koji objavljuju takve tekstove bi trebalo da imaju posebnu odgovornost prema objavljivanju ovako ozbiljnih implicitnih optužbi. Pričajući nam priču o tragičnom stradanju Fatime, autor teksta provlači i tendenciozno izjednačavanje bivše i sadašnje vlasti u pogledu teme o kojoj Miloš navodno čini napor da govori iskreno i pošteno. Međutim, uz medijsku snagu takav tekst nije ispričao samo istinu o Fatimi, već i izjednačio one koji su se davno pre Miloša, u ime Srbije, izvinili za zločine u Srebrenici i one koji su pozivali na smrt sto muslimana za jednog Srbina. Eto, neki Miloš možda ne uspeva da razume da je takav stav možda najgrublje vređanje baš Fatime od koje Miloš traži oproštaj. Međutim, ne misle li urednici kojima se takav tekst učinio baš zgodnim za objavljivanje da su se odlučili za tekst u kom se nevina žrtva instrumentalizuje za ideje koje su sporne sa aspekta upotrebe propagande, a još i više od toga sa aspekta istine?
Fatima bi zato danas trebalo da oprosti i onima koji koriste takva stradanja u svrhu promovisanja laži i ratnohuškačke retorike, koja je, uostalom, i dovela do tih zločina. Jezik pomirenja ne podrazumeva pričanje o žrtvama samo sa jedne strane, niti upiranje prsta u jednu stranu, pa makar autor to govorio i za sopstveni narod i makar se na takav način izvinjavao i podovom izricanja presude Ratku Mladiću. Javne reči imaju daleko veću snagu od takve vrste opravdanja. Ne govori se o pomirenju ni kada se govori o “smrdljivom Beogradu”, ni o “prokletim imenima”. I opet, takva retorika ima iste posledice bez obzira na to da li je govori je Beogradjanin, Zagrepčanin ili Sarajlija. Nije pomirenje na dan izricanja presude koja bi trebalo da slavi istinu, medijski širiti neistine. Nije pomirenje ni na dan kada se izriče presuda za zločine, upotrebljavati žrtve tih zločina u dnevnopolitičke gebelsovske svrhe. Nije pomirenje vređati Srebrenicu, ali nije ni vređati Beograd. I uzalud ceo haški proces, ako se presude koriste kao povod novog izjednačavanja crnog i belog i novog manipulisanja emocijama sa dnevnopolitičkim posledicama, ako ne i namerama. Tako izvrtanje prošlosti, ne sluti dobru budućnost. Ne znam u čije ime se izvinio neki Miloš i zašto je njegovo izvinjenje ocenjeno kao relevantno za celokupnu javnost regiona, ali tekstovi u kom se u priči o žrtvama između redova iznose neistine i koristi govor mržnje, nisu tekstovi o pomirenju. Jezik mržnje i neistine ne može biti deo priče o pomirenju, ma koliko bio prikriven ili upotrebljen nesvesno. Mediji koji objavljuju takve tekstove ustvari rade direktno protiv procesa pomirenja i utvrđivanja stvarne istine o zločinima, izjednačavajući zločince i huškače sa borcima za mir. To je najkraći put za ponavljanje zločina, za koje se, apsurdno, baš u takvim tekstovima traži oproštaj.
Tekst preuzet sa sajta Nedeljnika
Miloš Ćirić:Odogovor Marini Komad i Borisu Tadiću
Dragi dnevniče,
Danas mi se dogodila veoma neobična stvar: kroz usta savetnice za medije Borisa Tadića Marine Komad, iz groba mi se javio Miki Rakić, nekadašnji neformalni šef državnih službi bezbednosti, da kritikuje moj tekst “Oprosti nam, Fatima.” On se, kao i bivši predsednik, mnogo naljutio jer su tekst preneli brojni domaći i regionalni mediji, a završio je i u prevodu na nekoliko jezika.
Među nama, javljanje savetnice Komad me je malo iznenadilo. Tokom svih ovih godina, navikao sam da se posle mojih tekstova o genocidu i drugim srpskim ratnim zločinima javljaju brojni samozvani predstavnici Jasenovačkih žrtava, duševni prijatelji male Milice, i druge žrtve nacionalističke propagande, ali ne i glasnogovornici bivših Predsednika Republike.
Savetnica Komad, u svom infantilnom pokušaju da me uvredi, kaže da sam “nebitan” i “izvestan.” To je sasvim tačno. Savetnica Komad takođe kaže da sam ja tek tamo neki građanin, “nepoznat široj javnosti”, ali da su mediji mom tekstu, koji njoj i bivšem predsedniku Tadiću liči na dnevničku zabelešku anonimusa, dali “gebelovsku snagu.” Ona još smatra da je upravo rečnik koji koristim u tekstu „doveo do zločina o kom pišem.“ Nadam se da primećuješ cunami u plićaku mozga koji može da rezultira ovakvim cenjenim mišljenjem.
Podvlačim ti, dakle, da, po mišljenju savetnice Komad, u meni – ni manje ni više – čuči “gebelovska snaga.” Čini mi se da je to poprilično oštra kvalifikacija za reči nekoga ko je tek “neki izvesni Miloš”, don’t you think?
Pitam se, čemu toliki trud savetnice Komad i njenog šefa, i da li je stvarno moguće da se pored bezbrojnih fašista iz Srbije i Republike Srpske mojim tekstom našao prozvanim i predsednik Srbije u dva mandata.
Moram biti sasvim iskren sa tobom i priznati: vrlo sam zadovoljan što je to tako, jer je uloga Borisa Tadića u relativizaciji srebreničkog genocida i normalizaciji njegovih podržavaoca i izvršitelja ogromna, ali mi je ipak malo čudno da se on, podmetanjem teksta svoje bliske saradnice Komad, ovako javno razotkriva.
U prilogu ti šaljem svoj kratki odgovor savetnici Komad i bivšem predsedniku Tadiću, koji su mi se noćas, u pola sata iza ponoći dok pošten svet spava, obratili putem tvitera i magazina Nedeljnik.
Pozdrav do sutra,
Miloš
27. novembar, 2017. godine
PS. Poruka kolegama iz medija: osećajte se slobodnim da me citirate ukoliko danas budete slučajno obratili pažnju na relativizaciju srebreničkog genocida koji bivši predsednik Tadić i njegova savetnica Komad i posle presude Ratku Mladiću zovu “zločin.”
Odgovor na tekst savetnice Borisa Tadića:
Savetnice Komad,
Relativizatori genocida i odgovornosti svih koji su pomagali njegove izvršioce, gori su od fašista koji su zločin počinili, a ja sa njima, jednako kao i sa fašistima – ne razgovaram.
S nepoštovanjem,
Miloš Ćirić https://t.co/7T27E97pp3— milos ciric (@milos_ciric) November 27, 2017
Tekst „Oprosti nam, Fatima“ objavljen je u Danasu na dan izricanja presude Ratku Mladiću.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
