Čekajući memoare Borisa Tadića

Mnoge političke razgovore primerenije je voditi u javnom tužilaštvu, ali je u nedostatku institucija nužno polemisati u štampi kao instituciji celokupne javnosti.

Osim ako je suština rasprave u iskazivanju privatnog nezadovoljstva intelektualaca zbog političke (pre)kombinacije bivšeg predsednika.

Da li je Tadić stvorio SNS ili nije nema konkretnih saznanja, ali je očigledno da jeste stvorio raspoloženje u javnosti za afirmaciju SNS potpisivanjem tzv. „Istorijskog pomirenja“ sa SPS, čime je rehabilitovao SPS, umesto da tu partiju raspusti upućivanjem svog reformisanog pravosuđa na njene čelnike.

Takav potez bi za Srbiju bio i biće od suštinskog značaja, čak i više od neposrednog rešavanja kosovskog problema.

Zašto se Tadić upustio u rizik saradnje sa SPS? Verovatno da bi opstao. DS kao stranka faktički ne postoji od ubistva premijera. Politički život na lokalu vodio se kroz koalicije DS sa SPS u raznim njenim pojavnim oblicima, ali ne samo posle Đinđića.

Na isti način danas na lokalu funkcioniše i SNS, koja je samo preuzela i zamaskirala zatečenu infrastrukturu.

Teza da bi Tadić predao Kosovo u zamenu za ulazak u EU, ali da je tome pretnja mladi Vučić, koji bi na ulice Beograda izveo trista hiljada radikala i izvršio prevrat pa je zato „pacifikovana“ SRS, nema uporište u stvarnosti.

U stvarnosti, SPS kontroliše privredni život Srbije preko javnih preduzeća koja distribuiraju vodu, gas i vrše komunalne usluge.

Preduzeću-dužniku se „toleriše“ dug za komunalije u dužem vremenskom periodu, najčešće do 300 dana, da bi u datom trenutku bila ispostavljena višemilionska faktura koju dužnik ne može da plati, niti je moguć reprogram. Zatim se vrši konverzija tog duga u imovinu „radi zaštite potraživanja“ i SPS postaje vlasnik firme.

Ovim će, uzgred, u Srbiji nakon korone nastati bezbednosni problem, što je zasebna ekonomsko-politička tema u odnosu na nabavku gasa i vode tj. pokretanje domaćih preduzeća.

Stoga Dačićeva nedavna izjava u kampanji da on možda više i ne bi bio lider, ali da je pitanje da li bi njegov naslednik u SPS podržao Vučića istovremeno i test i javna pretnja Vučiću i pokazuje ko je stvarni šef te koalicije.

Po pitanju aktuelne polemike, cenim da bi bitan doprinos javnom interesu više dala knjiga memoara bivšeg predsednika Tadića, čija politička aktivnost ipak ne bi smela da se svede samo na pitanje „stvaranja SNS“.

Autor je pravnik