Čemu stavljanje Ljajića i Šešelja u isti koš

Kaže Kulačin da su reči Vojislava Šešelja probudile iz ministarske fotelje LJajića. Te reči koje opisuju LJajića kao vođu narko-kartela nisu bilo čije reči, već reči osuđenog ratnog zločinca. Kulačinu ovde smeta reakcija LJajića, dok mu izgleda ne smetaju navodi Šešelja. Dalje kaže da je to otrovni ugriz Šešelja. Ne, to je gomila gluposti i gadosti koje dolaze od strane radikala osuđenog za ratne zločine, ponavljam još jednom. Ali Kulačinu to nije važno, on i dalje priča o reakciji LJajića, kao da je LJajić valjda trebalo da istrči iz Vlade, dođe do Skupštine i uruči orden Šešelju za ono što govori. Pa su onda još problem i poslanici SDPS-a jer, zamisli čudo, branili su svog predsednika, a pre svega dostojanstvo Skupštine u kojoj sede bez ikakve ljage godinama.

Kako su reagovali oni koji predstavljaju državu? Stefanović, Brnabić? Ispada da je i za to odgovoran LJajić. Ako je neko prećutao nešto, ili je nemušto branio svog kolegu u Vladi, ne vidim da je to problem LJajića nego onih koji to čine. Priča Kulačin, tačnije piše dalje u svom maniru o nekakvom služenju LJajića. Rasim LJajić je ministar, predsednik jedne organizacije, svojom voljom u Vladi Srbiji. Za sve političke odluke koje donosi, prirodno, postoje posledice, kao i odluka da se bude u Vladi Srbije od 2012. godine. Pre toga, obavljajući razne funkcije, nijednog trenutka, nikada, niko iz partije LJajića, a ni on lično, nije bio deo pogrešnih odluka ili se na bilo koji način ogrešio o zakon dok je obavljao razne funkcije.

Do 2012. godine u koaliciji sa Demokratskom strankom, tačno. Da li je iko posle toga, iz toga što je sada ili je bio DS, bilo ko, rekao nešto o LJajiću što bi dovelo u pitanje njegov integritet? Ne, niko, nikada. Da li je možda bilo ko rekao „hvala“ istom tom LJajiću kada je u svoju nadležnost preuzeo ulogu šefa Nacionalne kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom? Ne, bežali su svi od te funkcije glavom bez obzira, čuvajući tako svoje karijere. A 2012. godine, da li je možda Tadić izgubio na izborima zato što je LJajić uskratio podršku? Ne, izgubio je zato što su i tada, kao i sada, neiskreni ljudi u srpskoj politici, tada vladajućoj, danas opozicionoj. Gledali su kako da spletkare jedni protiv drugih, ne pitajući za cenu svoje nezrelosti. Da li je možda Rasim LJajić bio deo tog načina ponašanja? Ne, nikada.

Kaže dalje Kulačin da kada sve ovo prođe, Rasima LJajića se niko neće sećati kao nekoga ko se borio za slobodu i demokratiju u Srbiji. Ne znam da li je Kulačin taj cenzor koji ide okolo pa određuje ko će šta da pamti i ko će čega se seća? Nije Rasim LJajić devedesetih bio protiv Miloševićevog zla da bi se Kulačin posprdavao sa tim, već da bi i Kulačin i svi Kulačini mogli da kažu ono što žele i misle.

Kaže takođe Kulačin da se sada služi nekakvom Prvorođenom, pa to čini i LJajić, i Šešelj i Zukorlić. Ovde se već radi o vaspitanju i kulturi, a malo i informisanosti. Staviti u isti koš Šešelja i LJajića je na više načina i nivoa glupo. Niti po svojoj kulturi, javnom i svakom drugom ophođenju i obraćanju, niti u bilo kojoj situaciji se između njih staviti znak pitanja. To ostavimo Kulačinu da razmišlja.

Da li je korisniji LJajić u Vladi Srbije koji nikada nije glasao ni za jednu pogrešnu odluku u ovoj zemlji? Koji nikada nije propustio priliku da zastupa evropsku politiku. Onaj koji je uvek našao priliku da sasluša i neistomišljenike i protivnike? Ili treba valjati u blatu LJajića zato što će to biti popularno tri dana, jer ako je već krenuo Šešelj, što da se ne nadoveže još neko, sa istim rezultatima koje očekuje kao i Šešelj dok napada LJajića, samo naizgled drugačijom terminologijom i stilom?

Anel Bajramović,

čitalac Danasa iz Beograda.