Čerupanje penzionera na drugi način

….i sa advokatskim kancelarijama potpisali ugovore o zastupanju u parničnim postupcima – tužbama za naknadu štete povodom primene Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, moraće u slučaju pozitivnog ishoda na sudu da im isplate „nagrade“ od deset posto od presuđenog iznosa, ali tek po naplati od Fonda PIO. Istovetan procenat od naplaćenog iznosa moraće da daju advokatima i u slučajevima kada se sporovi završe sudskim ili vansudskim poravnjanjem ili ukoliko država utužene iznose pretvori u javni dug, s tim što će još morati da im namire i advokatske troškove ostvarene do tog momenta.

Na ovaj način advokati USPS su se osigurali da će pri svakom pozitivnom rešenju za njihove klijente „skinuti kajmak“ od deset posto od isplaćenog iznosa, kao i naplatiti troškove zastupanja: pravosnažnom presudom od izgubljene strane, Fonda PIO, a u druga dva slučajeva (poravnjanjem ili proglašenjem javnim dugom) od klijenata.

I dok je motiv advokata USPS o „besplatnom“ zastupanju bliži onoj narodnoj poslovici: „Ne laje kera sela radi, već sebe radi“, još uvek je nejasno zašto je Izvršni odbor ovog udruženja pozvao svoje članstvo da umesto upravnih sporova (koje u njihovo ime besplatno vode advokatske kancelarije u okviru akcije pod sloganom „Od PIO Fonda do Strazbura“, i na osnovu koje su tokom 2016. i početkom 2017. godine pridobili veliki broj članova, koji su za učlanjenje plaćali godišnju članarinu od po 550 dinara) pozvao na maglovitu preporuku po principu „rekla – kazala“: „U pravosudnim organima postoje nagoveštaji, da će kao akt kojim se sprečava zastarevanje potraživanja, priznati samo akt pokretanja parničnog postupka i direktnog potraživanja isplate štete nastale primenom ovog neustavnog zakona.“

Zbog toga sam 15. juna prošle godine uputio zahtev USPS da mi na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja dostave informacije: o ukupnom broju članova Udruženja sindikata penzionera Srbije; koliko se u Udruženje učlanilo novih članova od kako je pokrenuta akcija pod nazivom „Od PIO fonda do Strazbura“; sa koliko advokatskih kancelarija u Beogradu Udruženje ima ugovor/sporazum ili nešto drugo o besplatnom vođenju upravnog postupka za svoje članove; koji je interes Udruženja da, i u slučaju da država proglasi utuženi iznos iz parničnog postupka za umanjene penzije javnim dugom, advokati dobiju 10 posto od tog iznosa, kao i da se o traženim informacijama izjasni Izvršni odbor USPS i da mi ih dostavi u roku od 15 dana od upućivanja ovog zahteva. Naglasio sam da ukoliko u tom vremenu ne budem dobio tražene informacije moraću da se obratim Rodoljubu Šabiću, povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka.

Odgovor iz Sekretarijata USPS stigao je nakon dva dana od upućivanja ovog zahteva. U njemu su me obavestili da će o mom zahtevu raspravljati Izvršni odbor Udruženja, da je predsednik USPS, zbog „neobičnosti“ mojih zahteva, zainteresovan da se sretne sa mnom i da će me obavestiti o odluci Izvršnog odbora i terminu kada me može primiti predsednik ovog udruženja. Međutim, kako odgovor Izvršnog odbora USPS nije dostavljen do 5. jula prošle godine, iako je u međuvremenu ovaj organ održao sednicu, sa koje je 26. juna 2016. godine uputio proglas svome članstvu „Nema povlačenja, nema predaje“, obavestio sam ih da ću tražene informacije pokušati da dobijem uz angažovanje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka.

A odgovor Duška Gudurića, višeg savetnika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, koji mi je dostavljen 13. jula prošle godine je: „Kako Udruženje sindikata penzionera Srbije ne predstavlja organ javne vlasti u smislu Zakona, ono nema obavezu da informacije kojima raspolaže učini dostupnim tražiocu, tj. javnosti, u skladu sa pomenutim zakonom“.

Da li ono što je zakonito je ujedno i moralno, pa USPS, koje je za ostvarivanje prava penzionera proklamovalo ciljeve na dijametralno različitim osnovama od PUPS-a, svom članstvu i javnosti može da uskrati odgovore na tražene informacije?

Autor je dipl. politikolog