Četiri decenije satanizacije JVUO

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pročitajte knjigu „Noć kame“ ima na internetu pa će vam sve biti jasnije.

   1. I, zbog čega je ta knjiga reprezentativna. Šta je sa spomenikom i ulicom majora JVUO, Aleksandra Mišića, sina vojvode Mišića, koga su streljali Nemci? Zar se on nije borio protiv fašizma?

2. Pročitajte knjigu „Kazna i zločin“, istoričara Milana Radanovića. Niko nikada nije istražio toliko arhiva, dokumenata i svedočenja o zločinima JVUO. Sve sa dokazima.

3. Autor u svom tekstu omalozava Bila Dikina, oksvordskog profesora i clana britanse misije pri vrhovnom stabu NOB-a, koji je pomagao Cercilu u pisanju memoara. Dikin je ocevidac, ucesnik, i svedok zbivanja na JU ratistu. Prosao je pakao Sutjeske, gde je lakes ranjen. Posle rata objavio je memoarsku knjigu Bojevna Planina u kojoj je izrazio divljenje za partizansku borbu i njihovog vodju Tita.
   O cetnicima i njihovoj “borbi”americki major Feris, clan britanske vojne misije posredstvom predpostavljenog generala Donovana, referisao je Ruzveltu o stanju na JU ratistu. O Drazinim cetnicima tvrdi “Cetnici se nikada nisu efikasno borili, niti su to ikada pokusavali. Nemci su im najveci prijatelji i oni ih pomazu u borbi protiv partizana, u najvecoj mogucoj meri, a to su radili od samog pocetka. Ovaj dokument se nalziou Vojnom arhivu.
   Da bi potvrdio svoje tvrdnje o borbi cetnika red je da nam Djuric navede koliko su nemackih vojnika cetnici izbacili iz stroja, ubili i koliko ih je poginulo u borbama protiv Nemaca? Time se meri doprinos borbi protiv fasistickih okupatora.
   Sto se tice Vranica, to nije jedino mesto gde su klani nevini. Svojevremeno je Politika informisala da stanovnici Jagodine, Paracina i Cuprije svakog februara polazu vence na spomenik zaklanim sugradjanima. Zlocin se desio nocu, u vreme policikog casa, sa znanjem Nemaca, kada su crne trojke zaredjale po kucama i zaklali vise gradjana i jednu bebu u kolevci. U Drugovcu se klalo i ubijalo maljem po glavi u crkvenoj porti, o cemu svedoci spomenik sa imenima ubijenih. Zlocini su vrseni i u selima u podnozju Bukulje. Strasni pokolji Muslimana u Bosni, oko 3,000 i Sandzaku namerno se “zaboravljaju “i precutkuju, ali je upravo to bio jedan od razloga zasto su Bosnjaci devedesetih rekli “necemo s cetnicima”. Stoga ne cudi sto se pristojnom svetu na pominjanje cetnika i dan danas dize kosa na glavi.