Ćirilica je kulturno, a ne ideološko pitanje

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Cirilica je kulurno a ne ideolosko pitanje samo ukoliko se ne uzme u obzir opsti kotnekst situacije u kome se nase drustvo nalazi, a taj kontekst nedvosmisleno govori da je trenutno pitanje cirilice i latinice definitvno ideolosko pitanje.

2. Analizom udruženja koja se zalažu za očuvanje ćirilice lako se da zaključiti da su ljudi koji predstavljaju ove pokrete polupismeni i poluobrazovani. Nikad se ne bi sksponirali u javnosti da nemaju političku podršlu od sličnih.
   Bolje bi bilo da se ministarstvo ne oglašava, zbog njega samog.
   Da li su Domanović, Nušić i slični dali veliki doprinos srpskoj lulturi zato što su pisali ćirilicom?

3. При томе нападачи на ћирилицу деле идеологију ранијих нападача на њу, оних из 1915 и 1941.

4. Питање ћирилице је код сваког, понаособ, његово питање. Код мене није идеолошко је медији које пратим су већином латинични и политичка опција којој нагињем је "латинична" (у идеолошком смислу). Уа мене је питање ћирилице, пре свега, естетско питање, као и питање година… што сам старији, и што чешће "контемплирам" о животу ђирилица ми је ближа из мени необјашњивих разлога.

5. Čisto ideološko! Zašto gradski autobusi u NS moraju da nazive linija pišu ćirilicom? Zašto nazivi ulica? Kada se Vojvodina bude odvojila od Balkana ovde će nestati ćirilice kao odgovor na i dalje aktivne presije Beograda ka Vojvodini. Ovde se ćirilica nameće. Juče sam popunjavao forđular za naučni skup i uslov za prihvatanja forđulara je da bude pisan ćirilicom.