Crvenkapa ili neutažena ljubav prema raspodeli

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Dosta uzimanja para od zaposlenih u javnom sektoru. Od ovog što mi je oduzeto, smanjena mi je i plata i penzija, ako je doživim, s obzirom da se stalno produžava radni vek.
   Neka se naši tajkuni, privatni preduzetnici, ugledaju na svoje bogate kolege sa zapada i odreknu dela svog profita, i omoguće svojim zaposlenim pristojan život. Ako nema radnika, nema ni profita. A u svim menadžerskim udžbenicima, zadovoljan zaposleni je jedan od uslova napretka.

2. Miša Brkić je uvek dosledno na strani privatnika do…. do njihove zadnje kinte.

3. „Nije to nikakvo novo mišljenje, taj model praktikovali su Josip Broz, Slobodan Milošević i Boris Tadić.“
   Autor je demagoški neukusan u svom citiranju. Ako poznaje ekonomsku teoriju, onda bi morao znati da postoje i ekonomisti, dobitnici Nobelove nagrade, koji preporučuju viši javni dug. Kolumnista New York Timesa (preporučujem povremeno čitanje Miši Brkiću) Paul Krugman pripada tom krugu. Dakle, prestati čitati sabrana dela Tita i prikloniti se novijoj literaturi. Moglo bi pomoći kod analiziranja izazova i traženju adekvatnih odgovora,

   1. Gospodine, zar niste do sada shvatili. „Nesporni autoriteti“ su UVEK liberalni ekonomisti. Svako ko digne glas protiv privatizacije svega i svacega, besprizorne akumulacije kapitala i pljacke preostale drzavne imovine je SPORAN! Zasto ne bismo, draga gospodo, uveli razlicite poreske stope? Zasto frizer koji jedva izdrzava sebe i svog jednog radnika placa isti porez kao NIS? Hoce li onima koji imaju ogromne profite biti ukinute privilegije (npr. rudna renta)? Zasto se zaposlenima ne obracunava BRUTO plata? Mozda bi onda shvatili da im od zarade odbijaju 63% direktno i JOS 20% indirektno preko PDVa? I jos se LJUTE kada ih pitamo sta rade sa nasim parama?