Da li je osiromašeni uranijum bezopasna materija?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Upoznala sam prof. Belojevića na skupu u Kosovskoj Mitrovici. Retki su kod nas takvi naučnici dosledni i čvrsti u odbrani svoji stavova. Za ozbiqnu polemiku nije bilo vremena i ovo je bio hvale vredan poduhvat organizatora da se sve isplanira u tri dana i obeleži značajan jubilej Medicinskog fakulteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

2. Poštovanja dostojan napor prof. Belojevića. Potpisujem tačku 4. Depleted uranium je i radioaktivan i toksičan. Problem za civile počinje sa kontaminacijom hrane i izvorišta vode. Ovo su utvrdjene činjenice oko kojih nema sporenja medju naučnicima koji se bave ovim pitanjima. Nisam ekspert za specifičnu oblast istraživanja ali razumem da praćenje i merenje efekata osiromačenog uranijuma može duže da potraje. Ne postoji „srpska nauka” već nauka u Srbiji. Ako neko insistira na oznaci „patriotski naučnik” to se ovome suprotstavlja onaj „nepatriotski” kao njegov antipod. Predlažem da „nepatriotski naučnici” sve ono što objavljuju o osiromašenom uranijumu po srpskim, objave u britanskim ili američkim dnevnicima, ako ne u naučnim časopisima.

3. Dobro je da se pojavio ovakav članak. Ovo je takodje dobar povod da se podsetimo kako se dve godine čeka na formiranje Medjuresornog kordinacionog tela za istraživanje efekata NATO bombardovanja. I umesto da se to telo najzad oformi, vlast dabome, pred izbore, izlazi sa novom inicijativom o popisu žrtava…Je l’ potrebno da kažem ko je teoretičar ili ćemo ga bojkotovati?

4. Pristojan i neostrašćen odgovor na nepristojan komentar – lični stav. Bravo gospodine. Gde bi nam bio kraj kad bi drugi slediti Vaš primer.

5. Ne želim da se uplićem u raspravu dva stručnjaka, naučnika, ali imam jedno pitanje: ako je u K.M. održan „Prvi kongres lekara Kosova i Metohije“ zašto na njemu nije učestvovao ni jedan Albanac (doktor, naučnik, lekar)? Ipak su Albanci na Kosovu većinski narod a nesporno je da ima dosta obrazovanih i stručnih ljudi, možda je tad nedostatak ponukao profesora Radovanovića da komentaru (nisam ga pročitao) doda pridev ‘patriotski’?

   1. Odlično pitanje. Na žalost od 1999 ne postoji apsolutno nikakva komunikacija između srpskih i albanskih naučnika na Kosmetu po bilo kom pitanju. Srbija nema uvid u zdravstveno stanje svog stanovništva na Kosmetu, jer je to okuzpirana teritorija pod tuđom vojničkom čizmom.

6. U Srbiji je uobičajeno udarati po uranijumu i za mnoge uranijum = radijacija = smrt, što jednostavno nije tačno. Uranijum je metal i kao i svaki drugi metal prirodno je radioaktivan, ali to zračenje je toliko slabo, da je bezopasno. Sasvim druga priča su izotopi uranijauma kao što je U235, koji je itekako opasan i vrlo, vrlo radioaktivan!
   Od običnog uranijuma U238 prave kučišta rentgen aparata, razni kontrategovi, a U238 je čak i deo oklopa savremenih tenkova? To što su neki proizvođači aviona odustali od OU tegova, ne mora da znači zato što je opasan, nego zato što su pronašli jeftinije alternative.
   U238 postaje štetan ako se u organizam unese u obliku praha ili aerosola, što se dešava kada na tlu eksplodira municija od osiromašenog uranijuma.
   Ali to važi za svaki metal! Na primer, malo ljudi zna da je aluminjum izuzetno otrovan, ako se udišu njegove pare, kao što se dešava variocima aluminujuma. A koliko znam, niko nije umro od alu stolarije, alu gelendera ili alu posuđa.
   Prof.Radovanović je u pravu za veštačko đubrivo. U tom đubrivu uvek ima pomalo uranijuma, i običnog, i njegovih radioaktivnih izotopa. Taj uranijum potiče od nečistoća u fosfatnim stenama čijim se mlevenjem pravi đubrivo. Zato je i za očekivati da ako se neko zemljište godinama masovno đubri veštačkim đubrivom, vremenom će se tu nakupiti uranijum i bez ikakvog bombardovanja!
   Uranijum je inače vrlo rasprostranjen element i ima ga svuda oko nas, što naravno ne znači da je lako doći do njega u čistim obliku. Na primer, ima ga u uglju, a odatle završava u pepelu i šljaci termoleketrana, U svetu čak postoje i tehnologije za ekstrakciju uranijuma iz tog pepela.
   Molim vas, objavite komentar, iako znam da se nikako ne uklapa u standardni narativ o uranijumu u Srbiji „uranijum = mnogo loše, fuj NATO“!. Ali od uklapanja u opšte mišljenje važnija je istina, ili bi barem tako trebalo da bude, zar ne?

7. Kao novinar u Bagdadu neposredno posle pada grada 2003 g. redovno sam se pentrao — zajedno sa stotinama drugih novinara, vojnika itd. — po uništenim irackim tenkovima i oklopnjacima koji su pogodjeni topovskim granatama sa OU. Ptvog dana, pojavili su se američki vojnici u ABHO odelima, koji su detaljno pregledali olupine. Nisu nasli nišli ništa škodlivo po zdravlje. Naprotiv, i oni su skinuli zaštitna odela i sami se penjali i slikali na tim olupinama. Takodje, poznajem par bivših oružara američkog vazduhoplovstva koji su celu karijeru proveli pored topovskih granata sa OU od 30 mm. Slatko su se nasmejali kad sam im pričao o panici u Srbiji u vezi ovog oružja. I na kraju jedo zdravorazumsko pitanje za naše velikokosrpske patriote: Kako je moguće da se štetne posledice OU „osećaju“ širom Srbije — ukljkučujući Beograd! — ali ne i na Kosovu i u susednim zemljama i gradovima? Recimo Tirana, Sofija, Skoplje. Solun itd.koji su mnogo bliži Kosovu od Beograda.

8. Nijedan covek, gospodine, a kamoli naucnik ne bi trebalo da je nacionalista, a zakljucujem da Vi to jeste. Biti patriota-da, ali nacionalista-ne. Osim toga, sa velikom paznjom sam procitala komentar Monsieur Alphonse-a i imam utisak da covek zna o cemu govori. Vi me niste ubedili ni u sta.

9. Laik koji čita sve ove „priče“ o „posledicama po zdravlje uzrokovane upotrebom obogaćenog (osiromašenog?) uraniuma“ rezimira;
   Hirošima Nagasaki i Černobilj zajedno, manje su ugroženi od posledica radioaktivnog zračenja nego Kosovo!?

10. Najbolji komentar bi bio da pitate Bajdena, koji ima ambiciju da postane predsednik SAD. kako to da mu je umro sin od cancera posle službovanja na kontaminiranom Kosovu i da li ima grižu savesti prema svojim unucima jer su postali siročiči a lično je doprineo bombardovanju sa ovim oružjem…