Demanti koji ne demantuje

počela industrijalizacija Srbije i Balkana, iz najslavnijeg srpskog grada, Kragujevca, u kojem je, u drugoj deceniji 19. veka, počelo stvaranje moderne srpske države, u vrlo je delikatnoj, možda i najnezavidnijoj situaciji u svojoj mirnodopskoj istoriji.

Kao, uostalom, i najslavniji srpski grad u kojem radi i posluje već punih 167 godina, a koji je poslednjih godina potonuo na nivo zabite palanke koju zaobilaze svi važni putni pravci i događaji.

Trodecenijsku tranziciju na srpski način, te osmogodišnji naprednjački „cunami“, očito ipak nisu mogli da izdrže ni Kragujevac, a još manje prva Topolivnica u Srbiji i na Balkanu, potonji Vojnotehnički zavod koji je, u aprilu 1941., sa 13.000 mašina i 10.000 radnika bio najveći i najznačajniji vojno-industrijski kompleks u ovom delu Evrope, i koji je, u minulim vekovima, preživeo tursku, nemačku, austrougarsku i bugarsku okupaciju, a da li će vlast naprednjaka i njihovih poslušnika, u civilnim i vojnim odorama, ostaje da se vidi.

No, šta kaže Zastava oružje u demantiju, iza kojeg, bez ikakve dileme, stoji predsednik Nadzornog odbora te fabrike, pukovnik Ivica Marjanović, koji je autora ovog teksta minule sedmice telefonom zvao tri puta, nepristojno mu se udvarajući epitetima „Srbendo“, „Veliki Šumadincu, stojiš na braniku Kragujevca i domaće vojne industrije“ – što može da se potvrdi i preslušavanjem telefonskih razgovora.

Prethodno je naš list objavio već rečeni tekst „Zastava oružje prodaje oružje na veresiju“ i to na osnovu izjave samog pukovnika Marjanovića koji nam je rekao da kragujevačka fabrika više ne naplaćuje avanse“ kupcima oružja, već da isporučenu robu naplaćuje u fazama“.

Šta je pokazao „demanti“ Zastave oružja?

Pre svega to, reklo bi se, da se u fabrici, koja je „dužna i ružna“, i koja radi tek sa 50-ak odsto kapaciteta, narodski rečeno, više ne zna ni ko pije, a ko plaća, te da je predsednik NO, pukovnik Ivica Marjanović (najverovatnije, uz podršku svog šefa, pomoćnika ministra odbrane Nenada Miloradovića, zvanog Baća, Kragujevčanina, inače), kako to fabrički Samostalni sindikat, uostalom, već duže javno i tvrdi, preuzeo svu vlast u preduzeću, odnosno i nadležnosti poslovodstva i generalnog direktora Mladena Petkovića, koji nije čest gost u fabrici kojom rukovodi.

Nadležni u Zastavi oružju koji svojim „demantijem“ ništa ne demantuju, galamom, čini se, pokušavaju da skrenu pažnju sa nezavidne situacije u fabrici i najodgovornijih za takvo stanje, javnosti bi mogli da kažu i zbog čega Zastava kovačnica koju je Zastava oružje kupila (i spasila od bankrota) u maju 2017. još nije dobila, od predsednika Aleksandra Vučića, obećanih tri miliona evra, na ime cene koju su oružari platili za Kovačnicu. Kao i zbog čega Zastava kovačnica, u međuvremenu, nije postala kovački centar za kompletnu domaću vojnu industriju, kako je to najavljivano, već nastavlja da tavori.

Autor je dopisnik Danasa iz Kragujevca