Demohrišćanstvo i radnička klasa

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. 1) CDU pod A. Merkel nikada nije bila ni blizu desnog centra, niti demohriscanske pozicije. Njene vlade su ekstremno levicarske i ekstremno zelene
   2) B. Luke je briljantan ekonomista, bio je clan CDU 33 godine, a napustio razocaran i ucestvovao u osnivanju AfD. Koju takodje odavno napustio
   3) iskaz da su nacisti joscod tridesetih planirali da uvedu Nemacku u EEZ ili EZ ili EU je tragikomican sukob sa hronologijom i istoriskim cinjenicama. Poslednji ostaci NSDAP su razmontirani kada i Velikonemacki („treci“) rajh, 1945, a prvi koraci ka ujedinjenju Evrope zapoceli 1951. Ovo je sramotna greska, nedostojna studenta prve godine
   4) sto se tice aktivnog ucesca nacista i fasista u posleratnoj politici, primera je mnogo. Npr. Kurt Valdhajm, oficir Vermahta je postao predsednik Austrije i gensek UN. To ne znaci nista
   5) papa Benedikt i papa Franja ne mogu biti razlicitiji. Franja je ekstremni levicar, borac protiv Evrope, tradicionalnog braka i porodice, zagovornik ilegalnih migracija, prava LGBTIQ+ i gej braka

   1. 6) pod pretpostavkom „trzisne ekonomije“ (koja za BRD svakako vrijedi) su Ordoliberali upravo antipod „neoliberala“ a ne podvrsta istih.

2. Današnji pokret Dveri u odnosu na pre 10-ak godina je mnogo umerenija politička opcija. Ne znam koji je razlog, možda što su većina osnivača ovog pokreta isti napustili ili što su ušli pre 5 godina u parlament ili nešto treće. Ali jedno je sigurno oni su daleko od izvornih uverenja, a bili su ultra konzervativni pokret, sa izrazito pravoslavnim i nacionalnim stavovima. Sada zaista podsećaju na neke evropske demohrišćanske partije, koji vladaju u mnogim zemljama, a zajedno sa narodnjacima imaju većinu u EP. Čak su umanjili evroskepticizam, iako su te stavove imali od osnivanja, pre 20-ak godina. Mislim da su izgubili pokretački duh, koji su nekada imali, a okupljali su mlade obrazovane ljude sa konzervativnim stavovima.

3. Danasov sajt mi ne kači komentare već 2 puta pa ću pokušati ponovo: 1) CDU je je bila demohrišćanska od početaka posle II Svetskog rata, a o tome sam periodu i govorio (isto, Angela Merkel i nije toliko odvojena od demohrišćanstva – setite se njenih izjava o multikulturalizmu i pozive na „više hrišćanskog identiteta“).
   2) Ordoliberali jesu favorizovali autoritarne vlade (Von Papena, npr.) i B. Luke jeste primer upravo toga.
   3) Ideje evropske ekonomske zajednice postoje još od 19. veka. Štaviše, posleratna planiranja Rajha se i sama prilično razlikuju među sobom, a o tome postoje i javni podaci. Mark Mazower ima studiju o nacizmu i imperijalizmu, a prevedena je i kod nas. Tamo imate pregled sličnih ideja, a za ovu konkretnu koju sam pomenuo, slobodno pogledajte studiju: P. Hayes, Industry and ideology: Cambridge University Press, Cambridge, 2001, str. 368. Takođe, na netu možete naći i moj članak: “The Man behind Europe: Say Hello to Alfred Müller-Armack” (Danas ne dozvoljava linkove, izgleda). Tamo ima još informacija.

4. 4) Upotreba nacista posle rata, uključujući i vojnu, sada je dokumentovana tema. Pogotovo na primeru Alfred Miler Armaka, koji je učestvovao u izgradnji unutrašnje i spoljne politike Nemačke i rane EU (on je jedan od onih koji su polemisali o posleratnom planiranju unutar Rajha u Nemačkoj pravnoj akademiji). Kod njega to ipak znači kontinuitet antikomunizma i antimarksizma i pre i posle. To je ključno.
   5) Ukoliko pažljivije pogledate, ja nisam govorio o Papi Franju danas, već o “Horhe Bergolju, pre nego što je postao papa Franja.”, kako i piše. On je u toku sedamdesetih zaista imao konzervativnije stavove, a tek kasnije se razblažio po pitanju teologije oslobođenja.