Deobe nam sada nisu potrebne

Ponekad ti likovi imaju glavnu ulogu na početku, nekad na sredini a nekad na kraju. Naravno nekad prethodi a nekad sledi malo bacanja prašine u oči u vidu oštre kritike Vučića, Vulina i Šešelja a onda dve trećine prostora bude posvećeno pomenutom ĐOJ triju koji je po Kuriru, Alou i Informeru 13. aprila „pukao kao zvečka“.

Međutim, ocrnjivanje Vučića i njegovih pomagača u ovako profilisanom listu nema nikakav negativan efekat na njihov opšti rejting, njihovi glasači ne čitaju Danas a čitaoci Danasa nisu njihova ciljna grupa. Šta tek reći o onom fantaziranju „da se izađe na ulice u subotu, 13-og aprila, i da se pregaze Đilas, Obradović i Jeremić (valjda o istom trošku i Borko Stefanović – prim. P. J), da se priđe dovoljno blizu Vučiću pa i on pregazi“.

Ovo zaista zaslužuje ono Lečićevo ha, ha, ha. Prođe i taj 13. april, bili smo živi pa videli. Neki naši puritanci bi da pročiste opoziciju od „nepodobnih“ učesnika, ali kada bi sa zastave protesta varikinom uklonili sve boje, ostala bi samo jedna – bela a njeno značenje znamo.

Snaga protesta nije u jednoumlju već u jedinstvu različitosti radi ostvarenja osnovnog cilja, otvaranja medija i slobodnih poštenih izbora. Pravi, iskreni puritanci žive u nekom svom svetu van realnosti i veruju da je dovoljno napisati vrhunski princip, postaviti okvir ispod njega i sačekati, kako se kaže, da stvarnost sama uskoči na željeno mesto.

DŽaba vam nadahnuto pisanje o Karadžiću i Mladiću ako činite sve da ostanu na vlasti oni koji su ih stvorili. Tako Sonja Biserko izražava zabrinutost da će protesti ugroziti zaključivanje sporazuma o Kosovu. Verovatno bi tek onda ovde nastupilo obećano Zlatno doba u kome će se Parlament, kao u vreme predsedničkih izbora, otključavati samo zato da bi u njemu neki visoki ili niski predstavnik briselske administracije podelio pohvale vladinom reformskom kursu.

Moralno pravo da onako proziva Đilasa i Jeremića ima onaj koji se u vreme predsednikovanja Borisa Tadića bavio istraživačkim novinarstvom na način Brankice Stanković ili Milana Jovanovića, pribavio dokumentovane dokaze pa ih još tada saopštio javnosti. Neće biti da se to tada nije smelo zbog Tadićeve strahovlade. Pravih dokaza ni sada nema inače bi ih vlast odavno iskoristila.

Lider Dveri je inteligentna osoba, izvanredan govornik i drži se dogovora. Neću glasati za Dveri iz više razloga, ali ima ko hoće. Ovde ne može doći do promene vlasti bez učešća nacionalno orijentisanog dela biračkog tela koje uopšte nije malo. Neka se niko ne zavarava slabim rezultatom nacionalno i nacionalistički orijentisanih stranaka na izborima u Beogradu. Mnogi nacionalno orijentisani birači imaju ili bar misle da imaju svog favorita u vrhu postojeće vlasti. Da li se u demokratskoj Evropi zabranjuje učešće na izborima strankama umerene desnice samo zbog verbalnih istupanja?

Ovo nije agitacija za bilo koga, nije sada pravi momenat za to, a nije ni list Danas prava adresa za tako nešto.

Autor je lekar specijalista