„Desetine hiljada umrlih od kovida nije moguće sakriti“: Odgovor Zorana Radovanovića na članak Radoja Čolovića

1. Samo poslovičnom Čvoroviću priliče optužbe da sam „predviđanjem“ spremio „uzvratni Odgovor“, kako bih ga pobijao „tačku po tačku“. Ponoviću to svoje navodno telepatsko čudo, jer je objašnjenje logično: dopise poslate Uredništvu do podne, po pravilu čitam u Danasu narednog jutra.

2. Iz iste kuhinje dopire otužni ukus „podsećanja“ čitalaca „da je ova ‘polemika’ počela sinhronizovanim (da li i dogovorenim?) napadom tandema drugova“. Na takvu insinuaciju neću odgovoriti, a ne mislim ni da će profesor Dragan Delić.

3. Ne verujem da predsednik SLD samom sebi deluje kao oličenje doslednosti kada napiše kako nije u stanju da odgovara „tačku po tačku“, pa ostatak svog teksta odmah potom podeli u devet tačaka.

4. On samo neupućene može da ubedi kako za članak „Kongres pod kontrolom režima“ nisam priložio „ni jedan jedini dokaz“. Dokazi su, međutim, u tom i u drugim mojim člancima o istoj temi (Politika, 20.8 i 25.8. Danas, 9.11 i 30.11) koji su pomogli da se SLD „seti“ postojanja pandemije. Dokazi su i moja korespondencija sa rukovodstvom SLD u julu i avgustu, brojni egzaktni podaci i obimna dokumentacija razmatrana u stručnim krugovima, ali i moja knjiga „Kovid 19: Pandemija između nauke i politike“.

5. Kao detalj iz drame Dušana Kovačevića doživljavam „pronicanje“ u moju podsvest: „Vi ste, kolega Radovanoviću, koliko razumem, očekivali da dobijete uvodno predavanje o epidemiji“. Ne, posle svih mahinacija, znao sam da neću imati pristup govornici, kao bar još dvoje kolega, ali želeo sam da ostane trag o „hrabrosti“ SLD.

6. A sad i o mom „potpuno uopštenom ‘abstraktu'“ (reč je o apstraktu, sažetku ili rezimeu). Ukoliko prostor dopusti, priložiću ga, pa će se videti da nije uopšten i da nisam koristio „nedostojne“ reči: na pandemiju se zaista „gledalo prvo sa sprdnjom, a posle sa očajem“, a sintagmu „krivotvorenje podataka“ više ne osporavaju ni najtvrdoglaviji botovi.

7. Predsednik bi morao da ima osećaj mere za realnost kada me optužuje da lekare Instituta ‘Batut’ prikazujem „kao sluškinje ‘režima’ spremne svakojakim gadostima, kao što je ‘krivotvorenje podataka’, ‘dvostruko knjigovodstvo'“, te im prilepljujem „jednu tako monstruoznu etiketu“. Moj oponent pravi težak moralni prestup tražeći krivca u uzbunjivaču. Same kolege iz „Batuta“ se stide počinjenih mahinacija sa brojevima i čak u širem krugu otvoreno priznaju da strahuju za posao.

8. S tim u vezi, strpljivo čekam dokle će predsednik ignorisati činjenice koje navedoh (da je sramota što tvrdi da bez obdukcije ne može da se postavi dijagnoza kovida, da je objavljeno da su u Nišu četiri petine sahranjivanih u limenom sanduku dobijale lažne dijagnoze, da je bivši ministar zdravlja, uz neubedljivo pravdanje, priznao da je broj umrlih od kovida tokom 2020. umanjen više nego trostruko, da je ta politika nastavljena i kasnije itd.).

9. Tužno je kada profesor Čolović brani nebranjivo, verovatno nakaradno shvatajući da mu je to patriotska dužnost. Desetine hiljada umrlih od kovida nije moguće sakriti, a moje kolege i ja upravo iz patriotskih razloga (sramota nas je) oklevamo da u nekom uglednom časopisu objasnimo na kako nevešte načine su skrivani podaci.

10. Ne samo da je skretanje s teme, već je i neukusna insinuacija da sam objavio „jednu od najsramnijih lažnih optužbi na račun pokojnog akademika Koste Todorovića“. Vrlo uzdržano, kako bih ukazao na atmosferu u „olovnim vremenima“, podsetio sam na poznatu činjenicu da je prof. Todorović u dva maha, 1942. i 1952, potpisao ukaz o prestanku službe svog kolege Aleksandra Kostića. Faksimile tih dokumenata objavio je Kostićev sin Vojislav.

11. Nije tačno da su mi „vrata najuticajnijih novina i TV stanica … širom otvorena“. Do proleća 2020. bio sam redovan gost na RTS i TV Pink, a mogu pružiti argumente da sam od tada na crnim listama. Kolumna u Politici mi je ponuđena prošle godine, ali zar to nije mudar potez te kuće?

12. Kao poseban dokaz svoje građanske hrabrosti predsednik SLD navodi da je u Srpskom arhivu objavio „deo potresnog testamenta dr Vojislava M. Subotića“ od pre 100 godina, a da ga niko „do sada nije pozvao ni na ‘informativni razgovor’ a kamoli na odgovornost“. Pa, bravo, junače!

13. Njemu „nije poznato da su … dečicu seljaka izbacivali iz vrtića zbog protesta njihovih očeva“, u šta „duboko sumnja“. Dopuštam da nije čuo za Pećince, za maltretiranje naše koleginice Rade Trajković, da ne pominjem „Krušik“, „Jovanjicu“, EPS itd. Verovatno je veselo živeti u tako blaženom neznanju, ali je problem ako se u takvom stanju obavlja društvena funkcija i ulazi u rasprave.

14. Za ovog slabo informisanog polemičara je „reč režim pogrdna“ pa bi trebalo „da se koristi samo za jednopartijske države i vlasti vojnih hunti“. Svoje smatranje valjalo bi da objasni ostatku sveta koji nas svrstava u hibridne režime.

15. Nije tačno da sam termin „režim“ koristio samo za sadašnju vlast. Držim se stava da intelektualac treba da bude kritičan prema svakoj vlasti, o čemu postoje mnoge desetine mojih članaka od pre više od 10 godina.

16. Jalovo je kopanje po mojoj podsvesti u traganju za navodnim uverenjem da bih bolje od Kriznog štaba i dr Kona vodio protivepidemijsku borbu. Sigurno je jedino da bih upornije odolevao političkim pritiscima i da bih se držao udžbeničkih znanja da treba iskrenošću i tačnim informacijama pridobiti poverenje građanstva.

17. Velika predsednikova zabluda je da od suzbijanja kovida nema neke vajde. Razlike između pojedinih zemalja u obolevanju i umiranju su stostruke.

18. Predsednikovo prezrivo „ono što bi se banalno moglo nazvati ‘šlepovanjem'“ spasavalo je živote.

19. Zamerku da sam „salonski lekar“ shvatam kao pokušaj uvrede. Kliničar brine o pojedincu, a epidemiolog o populaciji. I jedan i drugi preuzimaju odgovornost za svoje odluke, bilo u operacionoj sali, bilo u seoskoj školi, kraj zagađenog bunara i sl.

20. Do apsurda je doveden cinizam tvrdnjom da širim defetizam. Upravo ja pokušavam da pokrenem usnulog predsednika da spusti pogled sa svojih zevsovskih visina i zaštiti javno zdravlje osudom kvazinaučnih izmišljotina, makar se njihovi nosioci prezivali Nestorović ili Grujičić. Prpa?

21. Blasfemija je i detinja zamena teza kako ja sugerišem „građanima da budu ulizice svakog ‘režima’ jer poštenim radom ništa ne mogu postići“. Dakle, rukovodstvo SLD je, uvažavajući naučni interes i brigu za narodno zdravlje, časno i savesno insistiralo da centralna tema Kongresa bude, kao što je prirodno, kovid, a ja sam to kukavički sprečio, pa onda dozvolio, ali na način kako se u naseljenom mestu izvodi kontrolisana eksplozija?

22. Predsednikov predlog da SLD krije raspravu o fijasku koji smo doživeli s kovidom (skoro najgori smo u celom svetu), a da ga raskrinkava udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida sigurno nije način za koji sme da se zalaže čelnik krovne staleške organizacije naših lekara. Razočarani u „profesionalnost“ SLD, nezadovoljni lekari to i čine, ali ne u skupim hotelima, već po iznajmljenim prostorima, recimo u donjem Dorćolu.

23. Poznajem postupak izbora, ali sam čikao predsednika da, kao čin lične neustrašivosti, predloži za svog naslednika nekoga ko nije po volji vlasti – D. Delića, R. Panića itd. Pao je i na tom testu.

Autor je epidemiolog i profesor univerziteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.