Direktor RZS-a: Međugodišnja dinamika kretanja platnog jaza ne upućuje na trajnu karakteristiku rodne neravnopravnosti

Reakciju prenosimo u celosti:

Povodom teksta „Ženama u Srbiji sve manja plata” u listu Danas Republički zavod za statistiku ima profesionalnu dužnost da reaguje na zaključke teksta – da u Srbiji rodni jaz raste što je u suprotnosti sa evropskim trendovima.

Prema podacima iz Istraživanja o zaradama, koji se objavljuju u saopštenjima ZR 12 (Zarade zaposlenih prema delatnostima, nivou kvalifikacije i polu, septembar), platni jaz jeste u porastu poslednjih godina. Međutim, ti podaci nisu međunarodno uporedivi. Međunarodno uporedivi podaci o platnom jazu dobijaju se iz Istraživanja o strukturi zarade, koje se sprovodi u četvorogodišnjoj dinamici.

Na osnovu Istraživanja o strukturi zarade (Structure Earnings Survey – SES), Evrostatovog istraživanja koje predstavlja glavni izvor za izračunavanje platnog jaza, Srbija je bila među devet zemalja sa najmanjim platnim jazom u 2018. godini. Prema tom istraživanju, platni jaz u Srbiji je iznosio 9,6%. Najveći platni jaz zabeležen je u Estoniji 21, 8% i Austriji 20%.

Metodološke razlike, kao što su neobuhvat malih preduzeća (poslovni subjekti sa manje od 10 zaposlenih) i sektora O – Državna uprava i odbrana, obavezno socijalno osiguranje u Istraživanju o strukturi zarade, samo su neke od razlika koje ne dozvoljavaju da poredimo podatke za Srbiju dobijene iz podataka Poreske uprave sa podacima o platnom jazu iz Istraživanja o strukturi zarade koji se mogu naći na sajtu Evrostata.

Ukoliko, u nedostatku drugih, podatke ova dva istraživanja uzmemo kao uporediva, to nam i dalje ne govori da je Srbija jedina zemlja u kojoj dolazi do povećanja jaza, a da u većini zemalja dolazi do smanjenja. Iako je 2021. godine prosečna zarada muškaraca bila za oko 12% viša od prosečne zarade žena, vidimo da je Srbija i dalje u boljoj polovini kada gledamo jednakost zarada između žena i muškaraca. U 2021. godini platni jaz veći od 12% imalo je 14 zemalja u Evropi, među kojima su Estonija (20,5%), Austrija (18,8%), Švajcarska (17,7%), Nemačka (17,6), Mađarska (17,3%), ali i Slovačka, Finska, Francuska, Češka, Letonija, Norveška, Danska, Holandija i Bugarska. Tako da je, što se tiče samog nivoa platnog jaza, potrebno sačekati rezultate Istraživanja o strukturi zarada za referentnu 2022. godinu (koje se trenutno sprovodi) posle koga ćemo dobiti uporedive podatke sa ostalim zemljama Evrope.

Takođe, ukoliko pogledamo godišnje kretanje platnog jaza u zemljama Evrope, vidimo da je u pojedinim zemljama kroz godine dolazilo i do povećanja i do smanjenja platnog jaza. U bazi podataka Evrostata, postoje podaci o platnom jazu zaključno sa 2021. godinom, i vidimo da Srbija nije jedina zemlja u kojoj dolazi do produbljivanja platnog jaza između muškaraca i žena. U odnosu na 2020. godinu, platni jaz se povećao u Rumuniji (za 1,2 p. p.), Norveškoj (za 0,9 p. p.), Italiji i Slovačkoj (za po 0,8 p. p.), Sloveniji (za 0,7 p. p.), Malti i Portugalu (0,5 p. p.), Danskoj (0,3 p. p.) i Mađarskoj (za 0,1 p. p.).

Ukoliko poredimo 2021. i 2018. godinu, platni jaz je rastao u Mađarskoj (za 3,1 p. p.), Portugaliji (za 3,0 p. p.), Rumuniji (za 1,4 p. p.) i Norveškoj (za 1,1 p. p.).

Iako, u proseku, na nivou Evropske unije postoji tendencija smanjenja platnog jaza između muškaraca i žena i dalje se u svim zemljama ne vidi jasan smer kretanja platnog jaza. Sama međugodišnja dinamika u kretanju platnog jaza ne upućuje na trajnu karakteristiku rodne neravnopravnosti niti se može reći da je rast platnog jaza u Srbiji u suprotnosti sa evropskim trendovima samo zato što prosečni platni jaz na nivou EU ima tendenciju pada.

***