Diskreditacija istorijskog konteksta

S velikom pažnjom pročitao sam tekst gospodina prof. dr D. Radosavljevića, predsednika Saveza antifašista Vojvodine, o knjizi Vuka Draškovića „I grob i rob“. Tekst opširan, sa obilnim citiranjem, namera da se diskredituje istorijski kontekst dela.

Po meni svaki citat potvrđuje upravo suprotno! Engleska obaveštajna služba jeste organizovala demonstracije 27. marta i rušenje vlade Cvetković-Maček. Komunisti jesu postali antifašisti, ali … tek posle napada Nemačke na SSSR 21. juna 1941, dotle, pune dve godine bili su verni saveznici, doduše ne italijanskih fašista, nego Hitlerovih nacista. Drugo zasedanje AVNOJ-a jeste bila veleizdaja, rušiti sopstvenu, legalno izabranu vladu usred okupacije, ne može se drukčije okarakterisati. Titovi partizani jesu pregovarali usred rata u Zagrebu sa Nemcima i jesu obećali da će se odupreti u slučaju savezničkog iskrcavanja u Dalmaciji. Englezi jesu prisilili kralja Petra Drugog da se odrekne JVuO i legitimizuje partizanski pokret, koji je paradoksalno delegitimizovao njega samog.

Sve te činjenice ovi citati samo potvrđuju.

O umetničkom aspektu serije ne mogu suditi dok je ne vidim.

S poštovanjem.