DJB se pita: „Zašto Danas izdaje štampana izdanja u vreme pandemije?“

Izveštavanje Danasa o aktivnostima Dosta je bilo već duži vremenski period ima određene pravilnosti.

Bilo da je pominjanje u isključivo negativnom kontekstu ili prosto nepominjanje onoga šta uradimo, što se dešava kada ni svom novinarskom veštinom našim aktivnostima nije moguće dati negativnu konotaciju, Danas istrajava u svojoj upornoj borbi protiv našeg pokreta. Ne mogu da kažem da je to u redu, ali vremenom smo se navikli i ovom fenomenu prilazimo kao činjenici.

Nešto slično poput čuvene replike iz Tarantinovog filma Džeki Braun, kad Semjuel l. Džekson odgovori Roberu Deniru: „Melani je Melani“, misleći pri tom na njenu očekivanu promiskuitetnost, tako i mi uvek možemo da očekujemo određeni pristup Danasa i da sa tim pristupom živimo.

Međutim, tekstom „Informativna služba skupštine dežura zbog DJB  i Nove“, Danas je prešao granicu političke propagande i prešao u zonu dezinformisanja građana i to ne o politici ili o DJB-u već o nečemu što daleko prevazilazi ne samo i politiku i DJB već i samog bezgrešnog i nepogrešivog Đilasa.

Reč je o bagatelisanju ključnog merila slobode bilo kog naroda, a to je narodna suverenost ali i institucije koja tu narodnu suverenost predstavlja, a to je Narodna skupšina.

Ne bih previše ulazio u detalje samog teksta i netačne tvrdnje koje se tiču činjenica, poput one da Nova ima povremene konferencije za medije (a Živković je imao samo jednu), ili one da zaposleni u skupštinu ne dolaze (a na skupštinskom parking se mogu prebrojati desetine vozila), već ću se zadržati na ključnoj poruci teksta a to je da tobože narodni poslanici maltretiraju zaposlene iz informativne službe jer zbog njih moraju da dolaze na posao.

Na ovaj način Danas valjda želi da pošalje poruku javnosti da narodni poslanici ne bi trebalo da obavljaju svoju dužnost i o tome obaveštavaju javnost, već da bi u vreme državnog udara i protivustavno proglašenog vanrednog stanja trebalo da i sami doprinesu urušavanju institucije Narodne skupštine i gušenju narodne suverenosti.

Za Danas izgleda Ustav Republike Srbije nije bitan, a on u svom članu 106 stav 4 kaže: Narodna skupština sastaje se bez poziva posle proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.

Narodni poslanik koji sada nije u Narodnoj skupštini više nikada nema u njoj šta da traži.

Policajci dolaze na posao, isto kao i lekari, zaposleni u fabrikama, poštama, bankama, trgovinama, o vladinim službenicima i pripadajućoj sviti da i ne govorim, za razliku od ogromne većine od 242 narodna poslanika koji ne samo da se ne pojavljuju u skupštini već i gromoglasnim ćutanjem posredno ili neposredno podržavaju državni udar i protivustavnu suspenziju skupštine, saučestvujući na taj način u masovnom kršenju ljudskih prava svih građana Srbije koja su tek logička posledica uvođenja diktature.

Ako Danas ima interes da se narodni poslanici DJB ne čuju i ne vide, onda doprinos tom svom interesu može da da kroz bojkot konferencija za medije tih narodnih poslanika, kao što to i čini već punih mesec dana.

Ako Danas ima cilj da opravda neoprostivu izdaju poslaničkih dužnosti, koju su počinila 242 narodna poslanika kad su svojim nečinjenjem dopustili suspenziju skupštine, to i dalje može činiti kao i do sada, npr. kroz PR tekstove Jasmine Lukač.

Ali ako zarad bilo čega pređe crvenu liniju i počne sa bagatelisanjem i ponižavanjem Narodne skupštine i narodnih predstavnika u instiucionalnom smislu, onda je to nedopustiv napad ne samo na javni poredak ove države već i na sve njene građane. A to daleko prevazilazi sve granice slobode izražavanja.

I za kraj, pitanje za Danas: Zašto maltretirate zaposlene u štamparijama, kioscima, dostavnim službama, pa zbog vas moraju da dolaze na posao? Pobogu, pa to je samo par hiljada primeraka dnevnih novina.

Autor je advokat, potpredsednik DJB i narodni poslanik