Prošle nedelje je Dragan Đilas objavio istraživanje koje je naručila Stranka slobode i pravde, a koje je preneo i Danas pod naslovom, koji je Đilasov citat „Istina ume da boli“.
Đilas nije želeo da otkrije koja je agencija radila istraživanje zbog, kako kaže, pritisaka koje bi agencija imala od strane vlasti.
Međutim, čini se da su razlozi sasvim druge prirode: ili agencija ne postoji, već je sam Đilas ispisao nekakve cifre projektujući sopstvene želje ili u agenciji nisu hteli da se blamiraju s obzirom da objavljeni rezultati nemaju nikakve veze sa stvarnim stanjem.
Pre nego što se upustim u analizu samog istraživanja, podsetiću čitaoce Danasa da je isto, otprilike godinu dana pre izbora 2020, tačnije 9. maja 2019, Đilas objavio tvit sa „pouzdanim“ istraživanjem prema kojem je rejting SNS-a bio 43 odsto, a Udružene opozicije 40 odsto, dok je SPS imao osam odsto, a Šapić i DSS zajedno tri odsto.
I tada je javnost reagovala slično kao i sada posle prošlonedeljnih istraživanja: „pa ako imate 40 odsto, što ne izađete na izbore?“
Ovo aktuelno Đilasovo „pouzdano istraživanje“ problematično je na više nivoa.
Ne može se raditi istraživanje u kojem se posebno radi rejting svake stranke vlasti, a rejting stranaka opozicije se daje kumulativno.
Na taj način, zbrajajući babe i žabe, može se doći do bilo kog poželjnog rezultata.
Jasno je da na ovaj način Đilas želi da sakrije sopstveni rejting.
Tako se dolazi do kumulativnog rezultata opozicije od 26,4 odsto koju čine SSP, DS, DJB, Dveri, NS, PSG, ZZS, NDBG, SDS.
Međutim, najapsurdniji deo istraživanja je rezultat od 15,4 odsto glasača koji bi glasali za opoziciju, ali ni za jednu od postojećih stranaka, verovatno u iščekivanju da vladika Grigorije osnuje svoju.
Kada se zbroje ove dve cifre opozicionih glasača, dolazi se do rezultata od 41,8 odsto u odnosu na SNS koji je na 40,2 odsto.
Ova mala prednost koju Đilas daje opoziciji podseća na priču o Ahilu i kornjači, u kojoj brzonogi Ahil nikada ne može stići kornjaču jer joj je dao malu prednost. Možda Đilas i jeste kornjača, ali Vučić sigurno nije Ahil i neće mu dati prednost.
Koliko je ovo istraživanje nerealno najbolje govori činjenica da je poslednji najbolji rezultat DS ostvario na izborima 2012. godine kada je osvojio 22 odsto i kada je SNS došao na vlast sa 24 odsto.
Od tada se ta razlika stalno povećava. S obzirom da su skoro sve stranke aktuelne opozicije proistekle iz DS-a, osim DJB i Dveri, suludo je tvrditi da opozicija ima 41,8 odsto (26,4%+15,4%).
Kakvo je zaista stanje u opoziciji u procentima najlakše je izračunati kroz rezultate bojkota izbora 2020.
Ako uzmemo činjenicu da je na parlamentarne izbore 2016. godine izašlo 56 odsto glasača, a na poslednje 2020. 49 odsto, ta razlika od sedam odsto je realan rezultat.
Kroz kampanju se može doći do 10-12 odsto.
I to je to.
Slažem se sa Đilasom da istina boli.
Nije ništa neobično da se u istraživanjima po želji naručioca nekome malo doda ili zakine, ali iznošenje ovakvih cifri vređa inteligenciju glasača.
Umesto toga, bilo bi bolje da Đilas objasni građanima da se ne može dobiti rat bez ijedne dobijene bitke, i da prelazak cenzusa opozicije i ulazak u parlament je tek jedna dobijena bitka.
Ovaj omalovažavajući odnos Đilasa prema glasačima najbolje objašnjava Hana Arent rečenicom koju je pre mesec dana i Danas citirao: „To stalno laganje i nema za cilj da narod poveruje u laž, nego da narod ni u šta ne veruje. Takvom narodu nije samo oduzet kapacitet za akciju nego i sposobnost da misli i sudi. Sa takvim narodom možete da radite šta hoćete.“
Autor je producent
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
