Dobra vest: Zašto je bojkot apsolutno uspeo

Očigledno se radi o pokušaju prebacivanja odgovornosti za najgori izborni rezultat jedne liste u odnosu na uložen trud i sredstva u istoriji izbora u Srbiji.

Veljanovski u uvodnom delu svog reagovanja i sam kaže da su izbori održani u neregularnim uslovima pandemije, da su ih karakterisali nefer i nedemokratski uslovi i da su opozicione liste nastajale niotkuda, kao i da nije jasno kako su došle do potpisa i novca za kampanju.

Morao sam dva puta da protrljam oči, jer meni iz tog uvoda nije bilo jasno da li profesor uopšte zna kako je na izbore izašla politička organizacija kao čiji potpredsednik je u tekstu potpisan – Građanski demokratski forum (GDF).

Da podsetim prof. Veljanovskog, GDF je formiran jer deo članstva Pokreta slobodnih građana nije prihvatio izbor Sergeja Trifunovića za predsednika.

Demokratiji nas dakle uče ljudi koji nisu mogli da podnesu demokratiju u sopstvenoj organizaciji, po pravilima koja su sami pisali.

Podsećam dalje profesora, GDF je na ove izbore izašao kao deo Ujedinjene demokratske Srbije (UDS) upravo koalicije skupljene s koca i konopca sa namerom da glume ulogu opozicije i lažiraju pluralizam.

Svašta se našlo u toj koaliciji, od pomenutog GDF do LSV, od Stranke moderne Srbije (otcepljenih poslanika Dosta je bilo) do Gordane Čomić, od Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini do jedne partije romske nacionalne manjine koja je naprasno promenila ime u „Demokratski blok“ i u nju su ušli Nenad Konstantinović i Marko Đurišić, od stranke vojvođanskih Rusina koja postoji samo na papiru (u stvarnosti je formirana kao paraorganizacija funkcionera LSV) do bivše perjanice LDP i savetnika u Privrednoj komori Bojana Đurića.

Po broju reklama i bilborda na svakom ćošku, izgleda da je ova šarenolika grupacija raspolagala netipično visokim sredstvima za kampanju. A i vrapcima na grani je jasno ko ih je „spakovao“ i sa kojim ciljem – da razbiju ideju bojkota.

Bojkot je, po ovom pitanju, apsolutno uspeo – jer su glasači prozreli i razobličili sve te razne Vučićeve liste, osmišljene da lažiraju demokratiju i pluralizam.

Posebno je tragičan učinak GDF i kompanije iz UDS na ovim izborima. Uporedimo njihov rezultat na pokrajinskim i republičkim izborima.

Lista LSV na izborima za Skupštinu Vojvodine osvojila je 42 hiljade glasova, dok lista UDS (na kojoj je učestvovao i LSV, pored svih gore pobrojanih) na izborima za Narodnu skupštinu osvaja tek 30 hiljada.

To u zbiru znači da su partija prof. Veljanovskog i ostali šarenoliki koalicioni partneri iz antibojkot opozicije na republičkom nivou doneli minus od 12 hiljada glasova.

U mnogim mestima u kojima su GDF i partneri skupili na stotine potpisa za kandidaturu, na izborima nisu osvojili ni jedan jedini glas.

Takav je uspeh njihove antibojkotaške politike, i štaviše, toliki legitimitet imaju da nude rešenja za dalje opoziciono delovanje: minus 12 hiljada glasova.

Bojkot je uspeo u još jednoj stvari: potpuno je ogolio prirodu Vučićeve vlasti. Mutne izborne radnje, neuspelo lažiranje pluralizma, skoro pa jednopartijski parlament, vladajuća većina od 240 poslanika, brojna kršenja izbornih pravila, poništavanje glasanja na 234 izborna mesta – razobličili su ovu vlast.

Ne samo pred neodlučnim glasačima u Srbiji i pred međunarodnim faktorom – duboko sam uveren i pred glasačima SNS.

Njima je, ma koliko voleli Vučića ili glasali za njega iz straha ili lične koristi, sada sasvim jasno da sve ovo nije normalno i da ovo definitivno nije demokratija, već pravno i političko nasilje.

Prof. Veljanovski je veliki deo svog teksta posvetio ad hominem napadima.

Izgleda da ga je pogodio moj stav da zastupnici antibojkot opozicije treba da odu u političku penziju.

O njemu neću iznositi lične i paušalne ocene, ali ću se osvrnuti na njegovo političko delovanje, i to kroz jednu crticu: na samom početku protesta protiv krvavih košulja, profesor je organizovao tribinu o medijskim slobodama, koju je zatim otkazao jer se na njoj, citiram „nije pojavila publika, a ni većina govornika“ (Danas, 27. novembar 2018).

Ne znam da li je tragičnija ova činjenica, ili to što je profesor bio dovoljno medijski nepismen da pošalje javno saopštenje o ovom fijasku.

Veljanovski smatra da smo svi mi koji smo pozivali na bojkot bili „ekskluzivni posmatrači“.

Podsetiću ga, dok smo se mi godinu dana na ulici borili, protestovali i dizali zastave slobode u gradovima i selima širom Srbije, stajali oči u oči sa batinašima ispred Predsedništva i RTS-a, trpeli ne samo političke, već i ekonomske i privatne pritiske, prof. Veljanovski je organizovao tribine na koje ni publika ni učesnici nisu dolazili.

A onda je stranka čiji je potpredsednik, za taj veliki trud i veliku borbu, dobila kao nagradu potpise za kampanju, hiljade bilborda širom Srbije i hiljade minuta televizijskog prostora u kampanji.

U jednom se ipak sa prof. Veljanovskim slažem – objedinjavanje srpske opozicije će biti iluzija, ukoliko GDF i slični sebe smatraju nekakvom opozicijom. Srećom, građani su vas prozreli i pokazali šta misle o vama kao opoziciji.

Autor je jedan od osnivača Saveza za Srbiju