Dokazi su „u pudingu“

Tekst koji sam napisao („Epidemija i partijski direktori bolnica„, Danas, 13. 4. 2020) i zbog koga je reagovao dr Miković, „mala je maca“ spram istina koje je u svom pismu saopštio v. d. direktora Narodnog fronta.

Ispostavilo se da virus korona nije ugrozio istinu, na šta želi da pledira direktor Miković, nego je otkrio strašnu istinu. A neizmerna zasluga direktora Mikovića je što je čitaocima Danasa, ali i široj javnosti, pokazao istinu koliko je zdravstveni sistem Srbije zaista teško bolestan.

Patetično pravdanje dr Mikovića o katastrofi širenja korona virusa u GAK Narodni front daje nedvosmislen odgovor na pitanje zašto nam je zdravstveni sistem u finansijskom, moralnom i intelektualnom bankrotu i pun nekompetentnih kadrova.

U zdravstvenu ustanovu koja po definiciji (i bez pandemije korona virusa) mora da sprečava bilo kakve infekcije, jer se tu rađaju deca sa još neizgrađenim imunim sistemom, na velika vrata ušao je korona virus.

Taj strašni upad desio se pod upravom i odgovornošću direktora Mikovića. U drugim klinikama širom sveta takva katastrofa nije se desila, što pokazuje da to nije bila neminovnost i sudbinska stvar.

Očigledno je da je za upad virusa kriv direktor klinike Narodni front.

Konfuzni opisi načina kako je virus mogao da uđe u njegov GAK kojima pokušava da optuži – ne sasvim i otvoreno, ali dovoljno da sebe opravda – pacijente-trudnice, državu (koja nije dala na vreme prave instrukcije kako postupati i nije nabavila zaštitnu opremu u dovoljnoj količini), radnike (koji su izazvali nedostatak maski i rukavica jer su ih krali i nosili kući, što njihov direktor „razume“) i nepredvidivo (!!!) ponašanje virusa, nedostojni su direktora kome je na upravljanje poverena vitalno važna medicinska ustanova u zemlji.

Izgovori i pravdanja, skrivene kukavičke optužbe na račun drugih kako bi sa sebe sprao krivicu i izmeštanje vlastite odgovornosti u vreme „kad sve prođe“ ilustracija su negativne selekcije u srpskoj državnoj medicini gde cveta karijerizam, nepotizam, politikantstvo i korupcija.

Dodatna ilustracija te katastrofalne neodgovornosti je apsurdan uvod teksta u kome dr Miković podupire svoju kompetentnost ocenama s fakulteta.

A činjenica je neumoljiva: mera kompetentnosti direktora je trenutna epidemiološka situacija u GAK-u. Dokaz je „u pudingu“, što bi rekli Englezi: kompetentan je direktor koji sačuva GAK od korona virusa, nekompetentan je onaj ko dozvoli da se korona virus rasplamsa u GAK-u. Potpuno je nebitno ko je imao kakve ocene na fakultetu.

Da zdravstveni sistem u Srbiji iole valja, čovek takve kompetentnosti ne bi uopšte mogao da bude na tom mestu, a ako je kojim slučajem promakao u kadrovskim kombinacijama, sada bi (kad se vidi katastrofa do koje je doveo svojom menadžerskom aljkavošću) pod hitno morao da bude smenjen. Kad već nema obraza da sam da otkaz.

Autor je novinar