Džaba sam krečio: Odgovor Miše Brkića na tekst Dušana Nikezića i Branka Miljuša

Vaš odgovor je dokaz bede (u Marksovom smislu „filozofije bede“) na političkom tržištu kojoj nedostaje vizija moderne Srbije.
Što se bojite polemike i kritike, pa mi imputirate sličnost s političarima jer imam „stotine kritika za sve, ali nijednu konkretnu ideju“.

Polemišući sa Deklaracijom vaše partije upravo sam izneo konkretne primedbe i ideje. Javna debata je, inače, jedini način da se dođe do najboljih rešenja za državu, društvo i ekonomiju. Nije valjda vaša Deklaracija sveto pismo u koje ne sme da se dira. Umesto izbegavanja polemike, dajte argumente na iznete kritike i ideje a ne isprazne ideološke floskule o prednostima lažne države blagostanja o usrećivanju podanika.

Idolopoklonstvo prema državi navelo vas je na veliki, i nedopustiv, previd. Nije uopšte tačno, kako tvrdite, da je tržište krivo za inflaciju u Srbiji. Postoji gotovo jedinstven stav ekonomske struke da iza inflacije u Srbiji stoji jedino i isključivo država, odnosno vlast, koja je besomučnom raspodelom helikopterskog novca i suspendovanjem tržišta (zamrzavanjem cena) izazvala ovako visok rast inflacije. Baš ste, istina nesvesno, kao reper naveli dobar primer – SAD, čiji je populistički predsednik ličnom voljom redistribuirao ogroman novac potencijalnim biračima i unesrećio američku ekonomiju. I ako Srbija na nekog ne treba da se ugleda, to su SAD.

Nisam pristalica države kao oslonca (spasioca) pojedinca. Verujem da su lična slobodu i lična sposobnost najbolji oslonac za život svakog čoveka. Građanin nikad ne sme da postane zavisnik od države. Kad je zavisnik, onda je neslobodan i sklon potkupljivanju svake vlasti i podložan svakovrsnoj manipulaciji države.

Novčanik građana ne štiti se lovom na veštice onih koji su stekli bogatstvo i guslanjem da su se obogatili na narodnoj muci, nego stvaranjem poslovnog ambijenta i vrednosnog sistema u kome će svaki pojedinac na tržištu moći da valorizuje svoje znanje, veštine i sposobnosti i sam zaradi dovoljno da izdržava sebe.

Slavim i poštujem preduzetnika koji je počeo od seoske radnje s mešovitom robom u Vojvodini i izgradio najveću regionalnu poslovnu imperiju. Silno bih se radovao da takvih u Srbiji ima na stotine. Sramota je meriti vašim aršinima tog poslovnog čoveka. Previše je otrcana i ne priliči iskusnim političarima priča „o tri evra za šećerane“. Toplo vam preporučujem da izračunate kolika je vrednost koju je taj čovek investirao, ne u novcu nego u znanju da bi unapredio srpsku proizvodnju šećera (i ne samo šećera) i srpsku ekonomiju. Taj napor vredi nemerljivo bogatstvo. Ako to ne umete da cenite, onda džaba polemišemo.

Vaša reakcija na moj tekst samo pojačava problem (bede na političkom tržištu) i dokazuje da sam bio u pravu. Deklaracija vaše partije ne nudi ništa novo osim starih, izlizanih i potrošenih fraza. Pokušao sam da vam sugerišem da se vaša partija fokusira na tržišnu ekonomiju, da neguje i poštuje tržište i tržišne igrače a vi odgovarate floskulama o lažnoj državi blagostanja kao spasiocu, koja za to spasenje nema pokriće u novcu.

Niste me uverili da je važnije kako trošiti (to stalno potencirate) od toga kako zaraditi novac (od čega bežite ko đavo od krsta).

Stekao sam (možda pogrešan) utisak da me smatrate političkim protivnikom. Imao sam skromniju nameru, da vam javno ukažem na ideje za koje verujem da doprinose sprečavanju propadanja Srbije. Ako smatrate da je Deklaracija vaše partije odlična i da joj ne treba brušenje, onda zaboravite moj trud.

I da, predlažem da se dogovorite ko je od vas dvojice „uveren“ („da građani Srbije ne smeju biti inferiorni u odnosu na građane u SAD“). Jer, ako ste tekst pisali u četiri ruke i ako vas dvojica potpisujete tekst, onda bi valjda trebalo da budete obojica „uvereni“.