Eklatantan primer negiranja stvarnosti

Ana Brnabić je kao neistinite odbacila navode iz teksta da se sastanak sa predstavnikom multinacionalne kompanije KKR, u Srbiji poznate i po tome što stoji iza najvećeg kablovskog operatera SBB i Televizije N1, odigrao „daleko od očiju javnosti“.

Premijerka kaže kako je tekst „eklatantan primer ‘kreiranja stvarnosti’ u kojoj je priča važnija od istine“ i dodaje: „Tekst je pun neistina i mene predstavlja kao osobu koja vodi tajne razgovore… na tajnim mestima gde pokušava da ‘smiri medij’ koji gaji kritički odnos prema Vladi i mom radu.“ Smatramo neobičnim pokušaj predsednice Vlade da dokaže da se sastanak odigrao bilo kako drugačije nego upravo tajnovito i „van očiju javnosti“.

„Oči javnosti“ u ovakvim situacijama obično predstavljaju novinari, a oni o sastanku nisu bili obavešteni, pa ni javnost nije znala da se uopšte održao. Naravno, Vlada nije dužna da izvesti javnost o svakom sastanku, ali se ovde, po svemu sudeći, radi o jednom veoma važnom susretu. U pitanju je, kako sama Ana Brnabić navodi, „značajan investitor“, ujedno i vlasnik Televizije N1, jednog od retkih medija u Srbiji koji su, opet kako primećuje sama premijerka, kritički nastrojeni prema vladajućim strukturama. Na to nas često podsećaju i sam predsednik Aleksandar Vučić i pojedini ministri, kada N1 nazivaju „američkom televizijom“ ili „CIA televizijom“.

Paralelno sa ovim javnim prozivkama, ili možda baš kao njihova posledica, novinari ovog medija u poslednje vreme bivaju izloženi pretnjama smrću i fizičkim nasrtajima od strane nepoznatih počinilaca, što je još jedan razlog za pojačan interes javnosti za ovaj sastanak. Uprkos svemu tome, u javnosti se o sastanku nije pojavila nikakva informacija – do trenutka kada je to objavila Cenzolovka. I upravo zbog svega toga, Cenzolovka će nastaviti da prati ovaj slučaj. Što se tiče paušalnih tvrdnji da je tekst pun neistina, do danas nije demantovana nijedna tvrdnja izneta u njemu. Istovremeno su komentari našeg kolumniste – o tome kako on vidi sudbinu N1 u svetlu pomenutog sastanaka i sve žešćih napada na N1 – slobodni.

Čitaoci se mogu složiti ili ne složiti sa izloženim hipotezama, ali svakako se ne može osporavati Obradovićevo pravo da ih iznese. Prihvatamo sugestiju predsednice Vlade da je trebalo da tražimo potvrdu o održanom sastanku iz same Vlade, mada smatramo da to ne bi bitno poboljšalo kvalitet teksta, jer je autor ranije već dobio tu informaciju iz nekoliko nezavisnih izvora (što je, na kraju, potvrdila i sama premijerka). Ako predsednica Vlade smatra da postoji bilo kakav profesionalni propust u tekstu koji smo objavili, pozivamo je da se obrati Komisiji za žalbe Saveta za štampu, samoregulativnom telu koje služi upravo utvrđivanju eventualnih kršenja etičkog kodeksa i čiju nadležnost Cenzolovka priznaje i čije odluke striktno poštuje. Nažalost, to se ne može reći za sve one medije koji Vladu ne kritikuju i Kodeks ne poštuju, a premijerka nikako da se seti da ih opomene – čak ni kada crtaju mete na čelima naših kolega i sugrađana.

Autor je  glavni i odgovorni urednik Cenzolovke