Evo još činjenica

Razumno je s njegove strane i što je u velikoj meri izmenio svoj stav da pandemija može da se zaustavi probioticima, zbog kojih je, navodno, njegovo obolevanje isključeno, pa masku i/ili vizir, kako kad, stavlja samo iz pedagoških razloga.

Zakasneo je, a sa metodske strane naučno je neprihvatljiv poziv da mu se jave svi preživeli koji su, verujući mu, ostali na „isključivo probiotskoj zaštiti“. Na njihovo zdravlje trebalo je ranije misliti.

Ne može se braniti Belojevićeva tvrdnja da u praksu ne uvodi nikakvu intervenciju, jer se upravo tako zove postupak koji je primenio na sebi i svojim prijateljima pod geslom „probiotici umesto vakcine“. Time je odgovorio i na pitanje da li je vakcina potrebna.

On smatra da vakcina samo smanjuje težinu bolesti (poenta je da je u visokom procentu sprečava), da se vakcinacijom ne zaustavlja ova pandemija (niko to ne tvrdi na kratke staze), te da se ona suzbija barijerama i distancom (a gde su vakcine, kao ključno oružje?).

*Žao mi je što kolega Belojević nije razumeo težinu šest činjenica koje navodim, a naročita je šteta što su mu promakle dve. On se prepoznaje u dokumentu Medicinskog fakulteta u Beogradu o osudi protivnika vakcinacije, ali ga nipodaštava jer se nisu izjasnili svi nastavnici. Ne shvata da ne samo da nema podršku ostalih katedara, već ni svoje sopstvene. Takođe sam ga upozorio da čovek mora da se ozbiljno zamisli kada krene donkihotskim kopljem na bukvalno sve najuglednije naučne ustanove u svetu. Odsustvo kritičnosti je retko dobar saveznik.

Svojim pedagoškim porazom smatram neuspeh da kolegu Belojevića podsetim kako postoje utvrđeni načini dolaska do naučnih otkrića i njihove primene. Njegov poziv da polemiku nastavimo na jednom kongresu otpada zato što rasprava mora da se završi u medijima, u kojima ju je tako neoprezno započeo (uzgred, taj kongres je otkazan).