Evropa da prekine pregovore sa Srbijom

Ova izjava poprima neprijatne razmere zato što se ministar očigledno ne bavi realnošću:

Javno tužilaštvo koje je doskora bilo u njegovoj nadležnosti, deset godina nije u stanju da po službenoj dužnosti razmotri krivične prijave i dokaze o šteti od 11 miliona evra koju je pretrpela Srbija kao vlasnik kompanije „Vršački vinogradi AD u restrukturiranju“. Stoga nedostatak na koji Nemačka ovde ukazuje postoji, konkretan je i on je samo jedan: pravosuđe u Srbiji nije samostalno i nezavisno. Ili je nestručno i nekompetentno, u kom slučaju ga odmah treba raspustiti.

Zato što neradom ili selektivnim radom po diktatu ne može da obezbedi građanima i kompanijama ravnopravnost, sudsku zaštitu, mir i slobodu koju garantuje Ustav.

Kao ni stranim državljanima koji ulažu u domaću privredu, ni stranim kompanijama.

Štaviše, pravosuđe u Srbiji u slučaju „Vršačkih vinograda“ očigledno može da posluži samo da zaštiti osumnjičene za teška krivična dela, legalizuje utajenu društvenu imovinu i omogući tim licima status poslovne elite.

Na taj način nastaje paralelna struktura u državi koja stvara samostalne tokove novca utajom društvene imovine, parira državi čiju imovinu oštećuje, parira njenoj sili koju može da nadjača, i čak da neposredno vrši terorističke akte ne samo koruptivne već i oružane prirode prema istoj toj državi koja nad ovom „elitom“ očito nema kontrolu.

Ali je pravosuđe kontrolisano.

Odbijanjem da uzme u rad predmet po krivičnim prijavama „Vršačkih vinograda“ i ono samo čini krivično delo prikrivanja i čini to svesno, pa se u tom slučaju može osnovano tvrditi da nije nezavisno, što je dodatni razlog da se u ovaj predmet neposredno uključi MUP tako što će saslušati službenike koji su zadužili predmet. Međutim, ako je MUP dobio naredbu od tužilaštva, a nije sproveo istragu, to otvara drugo pitanje jer MUP nije pravosuđe. U tom slučaju potrebno je da se izjasni bivši ministar policije, koji je 2011. najavio formiranje radne grupe koja će istražiti sumnjivo poslovanje „Vršačkih vinograda“.

Ako nema vladavine prava, ima vladavine ljudi, i to onih koji su na vlasti. A na vlast nisu došli obećanjem, već zaklinjanjem građanima da će pobediti kriminal i korupciju koja je Srbiju i dovela do katastrofe.

Deset godina stvari ne mogu da se pomere sa mrtve tačke. Ako je vremena bilo malo, moramo li još da čekamo? Ali vremena je sve manje. Ono brzo stari, da citiram Tabukija. Brže od vremena stare samo građani Srbije. Promene su potrebne odmah. Nemoć vlasti je očigledna. Otkud nemoć ako predsednik Vučić uživa nepodeljenu podršku građana?

„Nije važno samo donositi zakone, već i pratiti njihovu primenu“, kažu u Evropskom pokretu u Srbiji, ceneći da je sudska vlast zavisna od izvršne, a saopštavajući to kao novu činjenicu. Koju čitam kao nemoć civilnog sektora, što ne treba posebno obrazlagati.

Jasno je da je razlog nepostupanja javnog tužilaštva političke prirode: prijavljena lica u vezi su sa bivšom, ali i sadašnjom političkom vlašću u Srbiji. Otuda su pregovori koje EK vodi sa Srbijom apsurdni. Metodologija koju najavljuje g. Varhelji odneće Srbiji na putu do Evrope i narednu deceniju.

Stoga pregovore treba suspendovati do razjašnjenja prednje činjenice. Kao građanin Srbije imam pravo da predložim da EU privremeno prekine pristupne pregovore sa Srbijom i nađe mehanizam da razjasni zašto su stopirane krivične prijave u predmetu „Vršačkih vinograda“. Vladavina prava u Srbiji mora da se uspostavi, odmah.

Želja Srbije da pristupi Savezu evropskih država ne sme više da se tumači kao simulacija. Ili kao manipulacija vlasti, privid u cilju obmane građana Srbije i celog sveta. Bilo da je reč o odnosu prema EU ili Rusiji. Suština vladanja u Srbiji ne sme da bude težnja da se održi vlast po svaku cenu: kolika je ta cena, videli smo 1999.

Autor je član Upravnog odbora „Vršačkih vinograda AD u restrukturiranju“, u poslednjem sazivu pre privatizacije