Fabrika od koje nije ostalo ništa

Po tome tekstu, posle rata (period 1945 – 1950) socijalistička privreda nastala je na kapitalu otetom od privatnih vlasnika. Tako je stvoren socijalistički pljačkaški destruktivni sistem, nesposoban da stvara a okrenut trošenju. Taj sistem je kreirao i direktorsku funkciju naviknutu na neuspehe bez odgovornosti.

Nažalost, nije ovo usamljen slučaj blaćenja prošlosti, da bi se opravdala sadašnjost i širio optimizam u svetlu budućnost. U tome su naročito revnosni neki krugovi koji se bave naukom. Bez ikakvih argumenata iznose se tvrdnje o socijalističkoj privredi zaraženoj opasnim virusom, koji se ni do danas, posle dve decenije sprovođenja „uspešne privatizacije“, ne može iskoreniti. Verovatno, autori ove teorije nemaju nikakvo iskustvo u funkcionisanju preduzeća koja su prošla pakao privatizacije.

Kada je početa realizacija projekta uvođenja sistema ubrizgavanja goriva (ekološki motor po ugovoru „21. maj“ „Boš“) inženjeri su ušli u raspravu o nekom tehničkom rešenju. Na pitanje Nemca na čemu naš čovek zasniva svoju tvrdnju, ovaj se pozvao na profesora sa našeg fakulteta. Na to je došlo pitanje: Šta je taj profesor u toj oblasti napravio?“.

Međutim, kada se uzmu u obzir činjenice, kroz biografiju nekih ključnih firmi iz toga vremena dobija se potpuno drugačija slika. Uzeću za primer Fabriku motora ,,21. maj“ Rakovica u kojoj sam radio 20 godina. Počeo kao pripravnik, sazrevanje kroz posao, sa 35 godina došao na funkciju generalnog direktora koju sam obavljao oko 11 godina.

Fabrika je izgrađena 1949. godine na ledini angažovanjem sopstvenih snaga. Proizvodnja klipnih avionskih motora početa je 1950. godine. Uz fabriku izgrađen je internat za školovanje radnika metalske struke, kao i samački hotel za smeštaj radnika i stručnjaka.

Na svom početku „21. maj“ hvata korak sa tendencijama tehnološkog razvoja. Klipni motor ustupa mesto mlaznom avio motoru. U 1954. godini počinje proizvodnja auto motora po licenci Fijata za vozila „Zastava“. Na bazi dobijene konstruktivne dokumentacije, stručnjaci Fabrike prave tehnologiju proizvodnje, konstruišu specijalne alate, definišu prilagođavanje mašina za novu proizvodnju. Naravno, izrada alata, kompletna obrada delova, montaža i testiranje motora radi se u fabrici. Veliki uzlet u razvoju Fabrike bio je period 1868-1988. Proizvodni kapaciteti uvećani su za više od četiri puta uz brojne tehnološke i organizacione inovacije. U to vreme realizovano je oko 20 razvojnih projekata, koji su zahvatili sve delatnosti ,,21. maja“ i znatno doprinele podizanju poslovne efikasnosti.

Za gradnju Servisa za putnička vozila „Zastava“ (10.000 m2) bilo je potrebno kupiti i zemljište u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve. Procedura je išla svojim tokom i došlo se do ugovora. Jednog dana imam telefonski poziv iz Patrijaršije. Dobijam poziv da sa saradnicima budem gost patrijarha Germana na ručku u manastiru Rakovica. „Pratio sam realizaciju ugovora, kada mi je rečeno da je u roku plaćena ugovorena cena, uverio sam se da ste ljudi, pa sam želeo da se lično upoznamo“ – rekao je patrijarh German.

U okviru razvojnog uspona, pre 30 godina „21. maj“ je (u saradnji sa partnerom iz Nemačke) izgradio postrojenje za prečišćavanje zauljenih otpadnih voda. Uveden je u proizvodnju ekološki auto-motor. Krug fabrike uređen je kao park (angažovano Gradsko zelenilo) koji je održavao kvalifikovani baštovan. Postavljen je sistem elektronskog obezbeđenja fabrike.

Od osnivanja Fabrika je imala Sektor društvenog standarda (odmor, stanovanje zimnica i sl.). ,,21. maj“ je uspeo da taj sektor prevede u privrednu delatnost, sposobnu da se finansira iz sopstvenih izvora.

Tako je Samački hotel (3.500 m2) izgrađen 1949. godine po konceptu vojne kasarne, 1986. godine pretvoren u hotel visoke B kategorije, uz dodavanje komercijalnih sadržaja (dogradnje sprata sa sobama, i apartmanima, restoran i bar otvorenog tipa). To je omogućilo da hotel iz svojih prihoda pozitivno posluje, očuvanje statusa samaca uz znatno uvećanje komfora stanovanja.

Za mog mandata „21. maj“ je kupio 800 stanova. U 1988. prosečna primanja bila su oko 800 evra (osmočasovno radno vreme). U to vreme, u „21. maju“ je bilo oko 5.500 zaposlenih sa težištem na više kvalifikacije. Proizvodnja motora bila je oslonjena na domaću privredu. Na jednog zaposlenog u „21. maju“ bilo je angažovano još oko četiri kod partnera (dobavljači delova, građevinari, razne vrste usluga i sl.).

Zakon iz tog vremena davao je dovoljan prostor za kreiranje efikasnog i racionalnog poslovnog sistema. Jedno od najvećih dostignuća bilo je stvaranje sopstvene razvojne filozofije, koja je omogućila znatno uvećanje efikasnosti i racionalnosti investiranja. Tako je projekat investiranja u kapacitete za motor (vozila ,,zastava florida“ realizovan u optimalnom roku, uz uštedu od oko 200 miliona USA dolara, u odnosu na predračun utvrđenim investicionim elaboratom.

Težište moga rada, kao generalnog direktora, stalno sam pomerao sa tekućeg poslovanja na razvoj poslovnog sistema čiji motor je bila motivacija, kao i kreiranje razvojnih projekata.

U toku realizacije projekta ekološkog auto-motora, sistem ubrizgavanja ,,Boš“, praksa je bila da se rukovodstva dve firme povremeno sastaju radi ocene napredovanja posla. U jednoj takvoj prilici u Štutgartu domaćin organizuje zajedničku večeru. U toku okupljanja stiže glavni čovek iz ,,Boša“ pozdravljajući se sa mnom pita – kako ide? Stigli smo dotle da smo posao pretvorili u zadovoljstvo, odgovorim ja, što se njemu veoma dopalo. Nije bila fraza, bila je istina.

Otišao sam iz Fabrike početkom 1989. godine, na funkciju potpredsednika Izvršnog veća (Vlade) Srbije. Od tada, bio sam samo posmatrač događanja u „21. maju“ . Kada je, posle dugogodišnjeg propadanja, Fabrika pala u komu, iz koje nije bilo spasa, osetio sam obavezu da se na pravi način odužim za šansu koju mi je dala da ostvarim svoj talenat.

Tako se rodila ideja o knjizi sa naslovom „Bila jednom jedna fabrika“. To je priča o rađanju, odrastanju i razvoju jedne uspešne fabrike. Ona nije stvarala samo vrhunske proizvode, već i stručnjake za sebe i za druge.

Svoj kraj ,,21. maj“ je imao avgusta ove godine, likvidacijom Fabrike u kojoj su se proizvodili auto motori i koja je bila nosilac razvoja celog poslovnog sistema. Prvi korak je bio da se sva pokretna imovina (više od 1.000 mašina, instalacije, trafostanice i sl.) proda kao staro gvožđe za oko 400.000 evra. Trgovac otpadom je na ovom poslu imao veću materijalnu korist nego što sam ja ostvario za 20 godina rada, najvećim delom na ključnim poslovima.

Konačno u avgustu je oglašena licitacija za prodaju hale od 40.000 m2 sa kompletnim instalacijama, uz pripadajući plac od oko 120.000 m2 po početnoj ceni od 200.000 evra.

Laka lova je zamka u koju se lako upada, ali se iz nje teško izlazi. U pitanju je virus koji se brzo širi ali veoma teško leči.

Od Fabrike „21. maj“ nije ništa ostalo. Ostala je samo knjiga zapis o jednom iskustvu, kako iz ničega može da se napravi nešto dostojno evropske lige. To može biti inspiracija i putokaz za one koji imaju talenta i volje d a izbore put na kojem će posao pretvarati u zadovoljstvo.

Autor je dugogodišnji generalni direktor fabrike „21. maj“ iz Rakovice