Ma šta činili, ne zaboravite da svakog časa budete činjeni (Fridrih Niče)
Diskurs, a posebno korišćene metafore i poređenja, značajno ukazuju na nivo opšte kulture. Intelektualac bi beznadežnu upornost uporedio sa Sizifom, na primer.
Profesor nije samo titula, već celokupna harizma onih koji su dostojni da uče druge, koji su iskreni u svom nastupu, koji znaju da je nauka svet konotacija i da uzdizanje sa nivoa „proste denotacije“ zahteva ne samo usko stručno obrazovanje, već i duhovnu širinu na osnovu koje se može vršiti naučna sinteza činjenica dobijenih u procesu analize. Banalizovano pojednostavljivanje upućuje ili na nemogućnost dubljeg razumevanja naučne stvarnosti, ili na namere da se složenost značenja, kao i vrednost naučnih činjenica, zloupotrebi i iskoristi za sitne, često neetičke, ciljeve.
Stalno besmisleno prozivanje Lekarske komore ukazuje ili na potpuno nepoznavanje Statuta ovog udruženja ili na nameru da se stručnoj javnosti predstavi da postoji podignuti štap koji samo čeka na slobodoumne, nadasve profesionalne, ali neposlušne lekare, kako bi se svom žestinom sručio na njihova leđa.
Kritičnost je opravdana i najčešće urodi plodom ukoliko ima koren u samokritičnosti. Svaka se druga kritika može shvatiti kao projekcija i preusmeravanje akcije super ega sa „prenapumpanog“ ega na ljude iz okoline.
U svojim tekstovima nisam prozvala ni jednu instituciju, već isključivo promotere ove „vakcinacije“ koja se pokušava prezentovati kao jedini spas od „nevidljivog neprijatelja“. Lekari znaju i da leče.
Šta je glupost od svega napisanog čitaoci će proceniti. Tvrdim da sredstvo koje u svom sastavu ima rekombinantnu mRNA (Fajzer „vakcina“) samo pretenduje na to da bude preventivni lek. Kliničke studije II i III faze su u toku. Bez obzira na broj obuhvaćene dece u dosadašnjim studijama, neophodno je sačekati i dugoročne rezultate (5 i više godina) i nakon toga izaći sa pouzdanijim podacima o efikasnosti i štetnosti ovih „vakcina“. Mnogo je pitanja bez odgovora i promoteri novih metoda preventive koji preporučuju njihovu primenu na zdravoj populaciji dece i adolescenata, direktno rade protiv bezbednosti zemlje tvrdeći nešto što ne tvrdi ni sam proizvođač.
Što se homeopatije tiče, verujem da je jasno da je jedini koji namerno „gura“ homeopatiju u ovu diskusiju, profesor Radovanović. Pošto mu nije uspelo da me „posrami“ isticanjem puke činjenice da je moj profesionalni medicinski angažman zasnovan na primeni homeopatske metode lečenja, sada pokušava da me okrivi za promovisanje iste. Njegovi epigoni, sigurna sam, nisu ni pročitali knjigu koju su mi preporučili.
Ovom prilikom želim da ih obavestim, kao i profesora Radovanovića, da je profesor hemije Mihael Drofenik (uža specijalnost fizička hemija) koji je predavao na Fakultetu za hemiju i hemijsku tehnologiju u Mariboru, pre par godina objavio naučni rad u kome je zakonima termodinamike naučno predstavio osnovni zakon u homeopatiji „slično se leči sličnim“.
Za dela genijalnih ljudi potrebni su vekovi tehnološkog napretka i naučnog razvoja da bi se adekvatno naučno objasnila. Zato ne iznenađuje činjenica da je za neke ljude homeopatska medicina još uvek nejasna i nedokučiva. U toku su studije koje treba da potvrde (ili opovrgnu) hipotezu o farmakokinetici homeopatskih lekova, tj. o njihovom uticaju na adaptibilne mehanizme organizma preko uticaja na spin elektrona.
Priča o reptilijancima i ostalima koji su kao „s one strane razuma“ je potpuno neprimerena diskusiji koju je moguće voditi sa mnom. Ja veoma vodim računa o tome koju literaturu čitam i ukoliko profesor želi da me fascinira ekspresionističkim spajanjem dijametralno udaljenih entiteta, morao bi literaturu iz oblasti marketinga zameniti delima iz klasične književnosti. Za početak preporučujem Geteovog Fausta, kao i svima onima koji misle da je ovo što profesor promoviše JEDINI izlaz. Medicina nije samo preventiva, štaviše glavno težište medicine je na lečenju bolesnih, a preventiva u svetu 21. veka koji je ekološki osvešćen treba da bude NEINVAZIVNA, tj. da prati i sledi ekološki prihvatljive metode i sredstva. Genetski inženjering tu ne spada, kao ni „posipanje uranijumom“, za koji profesor tvrdi da nije štetan!
Epidemiologija je u našoj zemlji nevidljiva, te je svejedno da li je smatramo glavnom ili pomoćnom medicinskom disciplinom. Godinu i po dana je prošlo, mi nemamo ni jednu objavljenu epidemiološku studiju o stanju u vezi sa brojnim pitanjima u našoj zemlji. Gde je zapela epidemiologija u Srbiji? Da li se u Srbiji epidemiologijom bave mediji, jer su epidemiolozi zauzeti „raskrinkavanjem“homeopatije.
Na stranice ozbiljnog lista treba da stigne ISTINA. Kada bi se urednici ovoga pridržavali, tvrdnje, poput ovih da je Fajzerov genetski modifikovan preparat koji se reklamira kao „vakcina“ bezbedan za decu, kao i to da uranijum nije štetan, verovatno ne bi imale prostora.
Ovim završavam svoju polemiku sa profesorom jer ni on, kao ni njegovi epigoni, potpisnici tekstova u kojima istim rečnikom i stilom pre svega napadaju moju ličnost i profesionalnost, nisu sposobni da diskusiju podignu na nivo dostojan akademskih građana. Moj odgovor na svaki sledeći tekst u kom ću, eventualno, biti lično „napadnuta“ sa bilo kog aspekta od strane profesora Radovanovića i njegovih epigona, biće „no comment“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.