Gledanje u tuđe dvorište

POLEMIKA
O tekstu Slobodana Divjaka „Državna vera Mila Đukanovića“

Ostavite komentar


  1. „SPC uporno odbija da dâ bilo kakve ingerencije episkopatu Rumunske pravoslavne crkve za versko delovanje među pravoslavnim Rumunima u Srbiji“. A eto, naša crkva traži da brine o Srbima u Bosni i Hrvatskoj.

    SPC ne daje rumunskoj crkvi nikakve ingerencije nad Vlasima u Srbiji, ne nad Rumunima u Srbiji. Daje se rumunskoj crkvi da brine o Rumunima u Banatu i Vojvodini. Sedište tog rumunskog vladike je u Vršcu. Paralela između naše i rumunske crkve je pogrešna.

    1. тако је,, у источној србији су власи који кад су се досељавали на те просторе још није ни постојао термин румунска нација.

  2. Nema te zlocinacke i sovinisticke politike i delovanja koje nece krenuti da brane vajni „drugosrbijanci. Jedini kriterijum je da je na bilo koji nacin uperena protiv Srba i za sekund ce Milo, Taci, Tudjman i gori od njih dobiti „advokata“ volontera.

  3. Аутор овог текста замера филозофу Слободану Дивјаку, што нам је дао свој осврт на ситуацији у Црној Гори? Па ваљда је то обавеза интелектуалаца. Уместо „Гледање у туђе двориште“, прикладнији наслов би био „Дубоко разочаран спознајом да Слободан Дивјак није квазиинтелектуалац“

    1. odgovor za MUlti skeptik — Obaveza srpskog intelektualca da da osvrt na Crnu Goru? Ma idi begaj! što bi rekao pokojni Gidra Bojanić. Autor tekst je potpuno u pravu što Divjaku zamera na činjenici da gleda u tudje dvorište dok u svom ne vidi da mu gori kuća. Nego, jbg, Divjak po onoj srpskoj: drži mi majko kopile da se smejem kurvi… Udri Divjače malo i po Srbiji i Srpskoj pravolsavnoj crkvi, tamo ne da tuku babe, tamo siluju babe i devojčice, a nročito vole dečake!

      1. Zanimljivo kako se taj isti argument „gledanja u tuđe dvorište“ ne primenjuje na raznorazne tipuse iz Brisela, Vašingtona, Berlina, kojima su puna usta mišljenja i preporuka za jugoslovenske države i narode. Nekako njima se ne spočitava ovo što ste Vi naveli, ali kada neko iz Srbije zine o dešavanjima u drugim državama, koja, hteli Vi to da priznate ili ne, imaju vrlo vidljive veze i konotacije vezane za Srbiju, onda je to automatski gledanje preko plota. Da ste se informisali o pisnijima Divjaka, mogli ste videti da se itekako bavio i sopstvenim dvorištem, i samim tim ima daleko više legitimiteta da da svoje mišljenje, pritom vrlo argumentovano i razložno, i na ovu temu. Za razliku od toga, autor ovog teksta prosipa netačne floskule o ovom regionu kao tobože jedinstvenom po nacionalizmu i rasizmu, kao da je taj „Zapad“ imun na iste stvari.
        Uostalom, niko nije pitao ni mene ni Divjaka, ni Martinova, a ni Vas, kad su se smanjivale granice i plotovi sopstvenog dvorišta, pa zašto bih se ja, ili Divjak osećali obaveznim da sužavamo svoje mišljenje, intelektualno interesovanje i društveni angažman na plot koji mi je silom zločinačkih elita nametnut? Tako da, ako nemate konkretnije argumente protiv Divjakovih argumenata od plitkog „a šta je kod vas“, bolje nemojte ni odgovarati, samo pojeftinjujete jednu važnu i kvalitetnu diskusiju.

  4. Revnosni polemicar, iz to jos levicar, zap leo season

    Zucni polemicar, iz to jos levicar, zapleo se u sve nedace prastare logicke greske koju od Aristotela zovu “zamena teza”. Kakve veze ima Divjakova tvrdnja o nastanku crnogorske drzavne religije sa stanjem u Srbiji. Zbog stanja u “njegovoj” Srbiji nije lisen prava – pa ni moralnog- da se osvrne na jeden bizaran degenerativni fenomen kao sto je ( i to nasilno !) stvaranje drzavnih religija i sl

Ostavite komentar


Reakcije

Naslovna strana

Naslovna strana za 21. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Ana Ćurčin, muzičarka

Danas predstavlja pokušaj objektivnosti i relavantnosti prema nekakvoj istini koja bi trebalo da bude jedna vodilja kada je žurnalistika u pitanju.