Foto: Freeimages/cierpkiOvaj tekst predstavlja reakciju na tekst „Javno stambeno preduzeće priznalo grešku“ od 10. oktobra 2020. godine.
Autor ovog teksta je morao da se izjasni povodom predmetnog članaka i navoda gradskog „pravobranioca“ Petronijević Branka, a pre svega u pogledu tri navoda gradskog „pravobranioca“: navoda da je učinjena obračunska greška, navoda da je gradsko pravobranilaštvo grada Kragujevca podnelo prijave Advokatskoj komori Kragujevca i Srbije i poslednjeg navoda gospodina Petronijevića u kome se pita, zašto bi građani podnosili tužbe kojima dobijaju 1.764,00 dinara, a advokati 13.500,00 dinara.
Pre svega, ističem da je autor ovog članka advokat koji je podnošenjem stotinak tužbi u Junu mesecu ove godine protiv grada Kragujevca i Javno stambenog preduzeća Kragujevac praktično naterao i jedne i druge da priznaju tužbene zahteve i pokrenu postupak vraćanja novca građanima Kragujevca.
Ni jedni, a ni drugi ne bi „priznali grešku“ kako stoji u naslovu, da nije bilo podneto toliko tužbi kragujevačkom Osnovnom sudu.
Što se tiče navoda gospodina „pravobranioca“, moram da istaknem da nije reč ni o kakvoj „obračunskoj grešci“. Greška ne može da postoji punih šest godina. Da obavestim javnost koju interesuje, nije reč o grešci, već o očiglednoj nameri da se protivpravnim putem stekne ogromna količina novca. Ukratko, Javno stambeno preduzeće je htelo da naplaćuje štampanje i dostavu računa građanima, koju odluku je odobrilo gradsko veće grada Kragujevca.
Nakon odobravanja, Javno stambeno preduzeće je dobilo sugestiju od Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača (da, dobro ste čuli, ista ne štiti prava potrošača, već daje sugestije kako se otima novac od istih) da, pošto je naplata štampanaja i dostavljanja računa nezakonita, istu preimenuje u „naknadu za vođenje matične evidencije“, što je nadzorni odbor Javno stambenog preduzeća i učilnio, a kasnije gradsko veće odobrilo (sreća po građane, toliko su osioni u svom postupanju, da sve ovo postoji u njihovim rešenjima, tj. nije prikriveno).
Gospodin „pravobranilac“ jeste podneo prijave advokatskoj komori Srbije i Kragujevca. Takođe, Direktorka Javno stambenog preduzeća je podnela i disciplinsku prijavu protiv autora ovog članka.
Razlog ovih prijava se ogleda u pokušaju dotičnih da skrenu pažnju sa krivice za svo nezakonje Javno stambenog preduzeća i grada Kragujevca i po starom receptu loptu prebace na teren advokata, pa da naprave da su advokati ti koji su alavi jer, sačuvaj me Bože, tuže grad i Javno stambeno preduzeće i zastupaju klijente zbog njihovog nezakonitog postupanja. Druga intencija se ogleda u pokušaju da odvate advokate od podnošenja novih tužbi.
Na kraju, odgovor na pitanje „pravobranioca“ zašto bi građani tužili i dobili 1.764,00 dinara, a advokati 13.500,00 dinara. Prvo, građanima grad Kragujevac i Javno stambeno po sporazumima isplaćuju 1.764,00 dinara – glavnicu za period od 3 godine unazad. Tužbama građani mogu da dobiju celokupan iznos, za sve godine koje je javno stambeno naplaćivalo predmetnu naknadu. Drugo, gospodina „pravobranioca“ u celoj priči boli advokatska tarifa. Boli ga to što advokati za podnošenje tužbe naplaćuju iznos od 6.000,00 dinara, ali taj iznos na kraju snosi grad Kragujevac i Javno stambeno, a ne građani.
Sada bi autor ovog članka postavio pitanje gospodinu „pravobraniocu“. Gospodin je „pravobranilac“, a ne pravobranilac, iz prostog razloga što se isti ne može nazvati pravobraniocem bez znaka navoda, s obzirom da svoj posao ne radi, a kada treba da radi, koristi sredstva pritiska, a ne pravna sredstva.
Pitanje broj jedan. Ne treba postaviti pitanje zašto bi građani tužili da bi advokati zaradili 13.500,00 dinara, već se postavlja pitanje – zašto gospodin „pravobranilac“ prima platu? Njegova je zakonska obaveza da pregleda svaki akt koji donese gradsko veće grada Kragujevca, pa se postavlja pitanje zašto nije sprečio da se sporna naknada naplaćuje od građana Kragujevca? Ne stoji prigovor neinformisanosti, s obzirom da je gospodin „pravobranilac“ svakoga meseca dobijao račun od Javno stambenog preduzeća sa predmetnom naknadom.
Drugo pitanje. Zašto grad Kragujevac sa Javnim stambenim preduzećem PONOVO vara građane?
Zašto pravi sporazume sa građanima u kojima prikriveno stavlja da Javno stambeno preduzeće vraća iznos od 1.764,00 dinara za celokupan period naplate (period od šest godina), s tim da vešto dovode građane u zabludu, počev od javnog poziva kojim građanima sugerišu da su naplaćivali samo tri godine unazad spornu naknadu, a u sporazumu vešto navode da novac vraćaju „za celokupan period naplate do Juna 2020. godine“.
Ovim tekstom obaveštavam gradskog „pravobranioca“ i grad Kragujevac da su svi sporazumi koji su zaključeni sa građanima rušljivi i da će se ubrzo pred kragujevačkim Osnovnim sudom naći nove tužbe – tužbe za utvrđenje rušljivosti sporazuma zbog dovođenja u zabludu.
Zbog navedenog, dobronamerno savetujem gradsku vlast da građanima vrati celokupan novac koji im je nezakonito oteo, s obzirom da će svakako morati to da učine, jer su pred sudom tužbe građana za povraćaj celokupnog iznosa, koji građani sigurno neće izgubiti. Proaktivno delovanje grada bi bilo da to učine odmah, jer vraćaju samo ono što su neosnovano stekli. U suprotnom, pored tih iznosa, plaćaće i troškove avokata koji ih očigledno najviše i bole.
Autor je advokat
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
