Homeopate su vidovite Zorke

Na peticiju sam reagovao zbog skandaloznih stručnih i faktografskih grešaka, a posebno zato što se dvoje kolega sa mog fakulteta našlo u nepriličnom društvu. Peticionare u liku L. T. ne potresa sopstveno kardinalno nepoznavanje medicine i logike, jer su usvojili strategiju roja skakavaca: praviti štetu i hrliti dalje. Polemičar koji drži do sebe morao bi da pokuša da pravda svoje nesuvislosti, recimo da „PCR test ne obavlja svoju funkciju“ (PCR je zlatni standard), da je to, navodno, potvrdio neki portugalski sud (gruba neistina), da ne postoji pouzdan način za utvrđivanje razlike u sojevima (postoji i zove se sekvenciranje genoma), da su statistike „naštimane“ da pokazuju veći broj obolelih od kovida 19 (i ministar zdravlja i opozicija tvrde da su zvanični brojevi manji od stvarnih), uz još 15-ak sličnih taksativno nabrojanih neistina.

Teško može da zasluži uvažavanje neko ko, umesto odgovora, pravljenjem sapunske pene sakriva svoje prethodno pokazano neznanje. Znam da ima „časnih i poštenih ljudi u ovoj zemlji“, ali oni izbegavaju teme kojima ne vladaju, ne manipulišu neistinama i ne krivotvore podatke.

No, ostavimo po strani sve prethodne tvrdnje kojih bi se stideo i srednjoškolac, pa pogledajmo bar neke nove „bisere“. Za mnoge, nažalost, neće biti mesta.

Ne mislim da je urednike Danasa „lako obmanuti“, ali znam da ne prate opskurne portale, koje L. T. naziva časopisima, te da je neko, navodno u njeno ime (?), to iskoristio.

Priznajem da je L. T. postigla svoj cilj utoliko što je nebulozu o navodnom prisilnom davanju eksperimentalne vakcine deci nametnula jednom ozbiljnom listu. Doduše, na način da je Uredništvo peticiju iza koje stoji L. T. nazvalo opasnom, ali potpisnicima je, kao i „ličnostima sa estrade“, važno da se za njih čuje. Činjenice su im samo nepotrebno opterećenje.

Svetska zdravstvena organizacija jeste podržala alternativnu medicinu (razlozi su van suštine ove rasprave), ali je posebno upozorila zemlje članice na opasnosti primene homeopatije na bolesti od kojih može da se umre. Ostaju joj, dakle, nazebi, neuroze i sl.

Zvuči prihvatljivo da profesori „imaju zakonsku autonomiju da iznose svoje stavove“ (mada se „autonomija“ ne odnosi samo na profesore). Ta sloboda, međutim, ima svoja ograničenja, jer se ne može biti i za nauku i protiv nje, kao što se ne može istovremeno biti i žandar i lopov. Lekar može da leči kovid 19 s upalom pluća: a) normalno, po protokolu ili b) homeopatski (ali samo dok ga ne uhvate).

„Rastući značaj“ homeopatije je neosnovano priželjkivanje, njeno označavanje kao „naučnomedicinske discipline“ je teška neuviđavnost, a „činjenica da je ona u samom vrhu medicinske nauke“ najblaže rečeno je zabrinjavajuća nekritičnost. Britanci su ukinuli finansiranje homeopatije, Ruska akademija nauka joj je formalno odrekla naučnu osnovanost, a Švajcarci nisu produžili naknadu osiguranicima za homeopatski tretman zbog njegove blagotvornosti, već zbog prava građana te bogate zemlje da se leče kako god hoće (odluka je vremenski ograničena).

Problem L. T. nije što ja „ne znam“ i „ne pratim“ naučnu literaturu, da izostavim ostale uvrede, već što vrlo pomno to činim. A gde god da se virne, činjenice o homeopatiji su poražavajuće. Jedni autori navode da je ona „zastarela kao terapijski pristup, čak i prema principima savremene medicinske etike“, a drugi da još uvek opstaje „uprkos preovlađujućim dokazima da nije ni efektivna, ni razumna“, te da je potrebna rasprava o „njenom štetnom efektu na narodno zdravlje i samu nauku“. Iz Nemačke stiže poruka kako postoji „širok naučni konsenzus da homeopatija ne može da dokaže bilo koji specifični lekoviti efekat“, kao i da je ona „koncept verovanja koji je van naučnih metoda“. Čuveni bečki naučni časopis je još eksplicitniji: „Pretpostavke na kojima je homeopatija zasnovana sudaraju se sa osnovnim zakonima prirode. Homeopatija nema nikakvu objašnjujuću moć i ne ispunjava druge utvrđene kriterijume naučnog pristupa… nema dokaza da homeopatski lekovi imaju bilo kakav terapeutski efekat osim placeba. Labavi propisi, kao i odsustvo naučne pismenosti i zdravstvenog obrazovanja omogućuju joj da uspeva.“ Pametnom dosta.

Izjava L. K. da se saopštenje dekanskog kolegijuma Medicinskog fakulteta „ne može prihvatiti kao zvaničan stav“ samo govori o njenom viđenju realnosti.

L. T. je sama konfrontirala Agenciju za lekove i medicinska sredstva sa državom. Nemam komentar što sada umišlja da sam ja – država.

Tvrdnja o mom navodnom nastojanju da se vakcina „ubrizgava deci na silu pod pretnjom diskriminacijom“ je konfabulacija s one strane normalnog.

Prihvatam da L. T., dok čuva svog osmogodišnjeg sina i svoje unuke, zaista piše svoj prvi „naučni rad“ (nema tragova da se na tom polju do sada ogledala), ali izražavam sumnju da je bez doktorske disertacije, koju tvrdi da tek priprema, postala profesorka Medicinskog fakulteta. Ili je to neki homeopatski fakultet, gde je sve dozvoljeno?

Autor je epidemiolog, profesor univerziteta u penziji