Inaćenje i fraze nas neće dovesti do suočavanja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovo je tacno napisano. Jos jedan paradoks bi i sam naveo koji pogotovo lezi „bosanskim“ Srbima ovde u dijaspori a verujem da to vuku iz svojih krajeva i nacionalistickih krugova iz Beograda. Elem mrze Kralja Aleksandra koji je napravio Jugoslaviju, a istovremeno mrze Hrvate i Slovence jer su „razbili“ Jugoslaviju. Grme da je to bila srpska zabluda a psuju one koji su htli da izadju iz te zablude. Ljute se onda na mene kad kazem, da ako smo vec usli u tu Jugoslaviju….trebalo je braniti i rukama i nogama i uci u 3 NATO pakta ako treba samo da se ona sacuva. Taj srpski harmonikaski nacionalizam je iskreno receno priglup i nekompletan. Pun je kontradikcija.

2. @jelica zupanc

   Uspeli ste da me zbunite u vezi sa specifičnim detaljem – više puta pročitala sam razgovor Danasove novinarke i dvojice sjajnih intelektualaca, o čijem višedecenijskom angažovanju na postavljanju i očuvanju jugoslovenskog kulturno-istorijsko-društvenog prostora znam od rane mladosti. I gospodin David i prof. Puhovski ni jednom jedinom prilikom nisu odstupili od razuma, činjenica i humanizma, a srećom po sve nas aktivni su baš dugo. Dakle, ne može biti da im to zamerate, jer sam i o Vama čula samo najbolje. Gospoda – a obojica su to celim bićem – učestvovali su u razgovoru o tome kako da sprečimo nova ludila i eventualne sukobe koji neće biti samo verbalni, a koji su toliko dugovečni upravo zato što svako brani svoje, a ne vidi da mnogo sjajnih ljudi (takođe među nama) neumorno koristi svoje briljantne karijere i ličnu čast da nas (po)vezuje; Dobrica Ćosić, koga verujem da visoko cenite, na žalost, nije nikada spadao u te plemenite i neumorne borce za južnoslovensku slogu, ma koliko da su naši narodi i narodnosti različiti. Razlika doprinosi bogatstvu naših života i ugledu koji su ovi prostori imali u svetu. Dobrica Ćosić tome nije doprineo ni najmanje. Baš suprotno, video je mnogo sveta, a potom se formirao u samoproklamovanog ‘oca’ nacije koji je svojim ‘vremenima ovoga i onoga’ pomogao, možda i nehotice, divljanju 90ih godina i bespotrebnoj i beskorisnoj smrti i/ili patnji stotina hiljada ljudi.
   Organizovanje sećanja na Oluju, onako kako je tempirano i definisano, upravo daje za pravo sagovornicima Danasa od pre desetak dana. Nigde nisam videla defetizam i huškanje i kukanje nad zlim vremenima – u tekstu koji Vas je podstakao na razmišljanje ja sam videla upravo suprotno, pravovremeni i razložni dijalog o tome kojim putem doći do dubokog mira i spokoja, uprkos krvavoj prošlosti.

   Pozdravljam Vas.

3. Све је овде у реду, само, није јасно зашто се односи само на шовинисте. Исто је и са сваким другим, и тзв. демократија је побила милионе људи широм света под лажним и циничним изговорима.
   Истинит и праведан текст би морао да буде шире заснован, и мисаоно дубљи.

4. @jelica zupanc

   Rastužila me okolnost da ni u jednom trenutku odvratne situacije u državi niste našli za shodno da reagujete i javno se pitate o moralu sagovornika Danasa dok niste pročitali upravo razmišljanja gospode Davida i Puhovskog.
   Kao i Vi, oni su se dokazali u životu i radu. Već veoma dugo, neumorno i rečito unose meru ljudskosti i mudrosti u analizu užasa na Balkanu. Intervju – nazovimo to tako – veoma je pravovremen. Čitala sam ga pažljivo i sa rastućim poštovanjem jer je bio jasan, ljudski i opominjući. Takođe je bio konkretan i hrabar: da je vreme da se oni naši sunarodnici koji ni do dan-danas nisu smogli snage da sagledaju ogromnu (i nespornu) ulogu Srbije u razaranju SFRJ napokon to urade jer sa ove strane Drine još je previše Naših, a sa one strane Drine i Save još je previše Za dom spremnih.
   Muči Vas pominjanje Ćosića? Svakako, svakako niste zaboravili mračnu ulogu koju je ‘otac nacije’ imao – pošto je završio sva ona krstarenja na ‘Galebu’ – u uzdizanju srpskog šovinizma. Ne nacionalizma, premda mi je draži izraz patriotizam, već šovinizam, čije puno značenje Vam je kristalno jasno. To nije bio kliše, to nije bila nadmenost, koje pominjete, to je bila jasno pomenuta činjenica, a ljudi koji žive u Vašoj i mojoj državi mnogo su ‘neupućeni’, ‘to se nas ništa ne tiče’ kada se govori o ličnoj odgovornosti.
   Ako je najneposredniji povod za Vašu nelagodu bilo loše tempirano podsećanje na žrtve Oluje, koje definitivno moramo ožaliti, moju nelagodu izaziva loše prikrivena državna ravnodušnost prema žrtvama Srebrenice, jer mi ozbiljno izgleda da je komemoracija mučenicima Oluje tempirana kao da ‘tera inat’ onima koji su u tom trenutku tugovali u Bosni. Ako je moj utisak ispravan, a ne bih to volela, zaista je stiglo biblijsko zadnje vreme.
   Ni Filip David, ni Žarko Puhovski nisu ćutali, nisu okretali glavu niti izigravali kvazifilozofe kojima je ‘strepnja bila dublja od nade’. Znam to pouzdano pošto se sećam njihovog integriteta od pre tri decenije, ali nije mi poznat Vaš protest, niti da li ste ikada lično o ovim stvarima razgovarali sa gdinom Davidom dok ste radili zajedno; sada, deluje, jednostavnije je napisati kritiku i poslati je u javnost.
   Ovo je moje drugo javljanje povodom Vašeg teksta, i možda će Danas tek objaviti prvo, možda ne; stoga, javila sam se i sada.

   Sa poštovanjem.

5. Treba bas jako zatvoriti oci pa ne videti da sve izjave o „zamrzavanju problema“, „zrtvi“, „nepravdi“, brisanju Srebrenice, Sarajeva, hladnjaca, masovnih grobnica po Srbiji, „dva plucna krila jednog naroda“, „cekanju boljih vremena“… nisu „zauzimanja pozicije žrtve“ zarad budućeg sukoba. Pa zar ne cekamo ta „bolja vremena“ jos od 1991-ve, ali ruski tenkovi nikako da dodju? Izjave ovakvog tipa nisu ni srocene tako da ih razbijaju fiozofi samostalnim misljenjem vec da ih, uz skruseno odobravanje – neka, neka, ali dobicete vi svoje – razume svako krezubo nepismeno stvorenje a kamoli covek, dok zaokruzuje na sledecem glasackom listicu. Sve ostalo je nevazno.

6. Hval za tekst.
   Stavovi g-dina Žarka Puhovskog mogu biti karakterisani kao nezavisni i „nesvrstani“ samo nekom ko dotičnog poznaje sa intervjua za srpske medije. Pomenuti je samo jedan od produkta hrv. nacionalizma koji vešto balansira između stranih humanitarnih fondova i tzv. rodoljublja.
   Pod plaštom „nezavisnosti“ nameće stavove hrvatske desnice i njenog narativa o srpskom zločinu.