Iza „osude“ Danice Popović stoji zla namera

Najpre, zato što je on sam, na osnovu odluke Nastavno-naučnog veća, doneo odluku kojom se prof. Danici Popović izriče mera javne opomene zbog navodnog njenog neakademskog ponašanja.

Onaj ko je doneo neku odluku sa pravnim posledicama, tu odluku ne komentariše niti brani.

Odluka (treba da) govori sama za sebe.

Toliko se može naučiti, naročito iz istupanja časnih sudija koji odbijaju da govore o odlukama (presudama) koje su doneli.

Iz odluke, a ne iz naknadnih objašnjenja, mora se videti na osnovu kojih činjenica i primenom kojih pravila je donesena.

I da li je zaključak, koji je zapravo ta odluka, pravilno izveden iz utvrđenih činjenica i primenjenih pravila.

Ova odluka nije konačna, protiv nje je izjavljena žalba Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu.

Postoji neka vrsta dobrog običaja da se odluke koje nisu konačne ne komentarišu, ne brane niti napadaju, izuzev kad su očigledno povređena pravila procedure na štetu onog o čijim pravima se odlučuje, ili kad je odlukom pogodovan onaj/ona koji ima moćan položaj u državnoj ili stranačkoj hijerarhiji ili kad je odlukom promenjena ustanovljena praksa sudova i drugih koji odluke donose.

Odgovor prof. Boričića sadrži tvrdnju da je odluka o meri izrečenoj prof. Danici Popović zasnovana na „Izveštaju nezavisne Stručne komisije“, uz nabrajanje organa i tela koji su sudelovali u formiranju Komisije, kao i na Mišljenju Etičke komisije Ekonomskog fakulteta i, najzad na odluci Nastavno-naučnog veća.

Ovom tvrdnjom prof. Boričić mi je otvorio područje o kome inače ne bih pisala.

Svi akti koji se pominju su mi bili dostupni, sve sam pročitala.

Nije fer, a nije ni tačna tvrdnja da se odluka o meri izrečenoj dr Popović zasniva na njima.

Ni u Izveštaju Stručne komisije, ni u Mišljenju Etičke komisije nije iznesena tvrdnja, mišljenje ili stav da je dr Popović, objavivši prevod udžbenika, plagirala tuđi prevod.

Naprotiv, napisano je da, kad je u pitanju prevođenje stručnih tekstova, za pitanje da li je neki prevod plagijat, treba konsultovati stručnjake za prevođenje.

Oni nisu bili konsultovani.

Umesto toga, dekan je, predsedavajući Nastavno-naučnim većem, stavio na glasanje odluku da li je prevod prof. Popović plagijat.

Većinom glasova je odlučeno da jeste, bez uvida u prevode, bez konsultovanja stručnjaka za prevođenje stručnih tekstova, bez jasnog stava Etičke komisije, koja se bavila ne plagijatom, već drugim vidovima eventualnog neakademskog ponašanja prof. Popović.

Zašto onda potpisnik odgovora hvali integritet Stručne i Etičke komisije, kad nije uvažio ni on, a ni Nastavno-naučno veće, nalaze tih tela?

Kad neko odlučuje, od njega se s pravom očekuje, pored poštovanja utvrđenih činjenica i pravila, još i primena principa logike i običnog zdravog razuma.

„Sa indignacijom“ odbacuje potpisnik odgovora u ime Ekonomskog fakulteta „insinuacije“ da je postupak vođen „pod uticajem i u interesu političkih stranaka“ i osuđuje „paušalnu javnu diskvalifikaciju“ akademskih institucija.

Da li postoji politički uticaj može se dokazivati i argumentisati, kao i to da li postoji „paušalna“ diskvalifikacija, tačnije, ako kritike akademskih institucija ima – je li ona uvek (bila) „paušalna“, tj. neargumentovana.

Prof. Boričić nije argumente, dokaze ili indicije ni naznačio.

Neću ni ja.

Ali, kad je reč o insinuacijama i paušalnosti, mora se podvući da on piše o „osudi“ izrečenoj prof. Popović.

U aktu koji je upravo on potpisao i (verujem) sam napisao, izrečena je mera javne opomene, a ne osude.

Osuda je termin „rezervisan“ uglavnom za sudske postupke, redovno krivični.

Javna osuda, na osnovu akata Univerziteta u Beogradu je jedna, i to najteža, od svih mera koje se mogu izreći kao sankcija za neakademsko ponašanje.

A profesorki Popović je sam potpisnik odgovora izrekao javnu opomenu.

Nije li onda ponavljanje reči „osuda“ u tekstu koji potpisuje prof. Boričić – insinuacija plus diskvalifikacija?

Paušalna.

Autorka je profesorka prava