Jelisaveta Vasilić odgovorila predsednici Vlade

Međutim pošto sam lično prozvana imam pravo i obavezu da dam svoj lični odgovor.

Zahvaljujem se premijerki što se konačno posle mnogo godina zainteresovala za rad Saveta, jer za ovih osam godina nikog iz Vlade nije interesovalo šta radimo, zašto radimo i kako radimo, iako smo mi savetodavno telo Vlade.

Svake godine Savet predaje Vladi svoj izveštaj o radu za tekuću godinu i svoj plan rada za narednu godinu.

Da je Vlada bila zainteresovana za naš rad iz izveštaja i plana rada mogla je da zna koje oblasti korupcije će biti obrađene, s tim da je tema zaštite javne svojine stalna tema obrađivanja, jer se radi o imovini velike vrednosti i nesagledivih posledica korupcije.

Javna svojina je regulisana Ustavom i Zakonom o javnoj svojini gde su navedeni oblici javne svojine koju ću nabrojati da bih Vas podsetila na svojinu koju moramo svi da štitimo.

To su prirodna bogatstva (vode, vodotokovi vodno zemljište, vodni objekti izvori; mineralni resursi; dobra od opšteg interesa (poljoprivredno i drugo zemljište, šume i šumsko zemljište kulturna dobra); dobra u opštoj upotrebi (putevi, pruge, mostovi, trgovi, parkovi i mreže).

Rad na ovim izveštajima je veoma problematičan, jer se radi o velikoj javnoj svojini koja je veoma atraktivna za korupciju.

Pošto sam u svom intervjuu govorila o nedostupnosti podataka u odnosu na državno-poljoprivrednom zemljištu, navela sam RGZ kao instituciju od koje nikada nismo dobili potpunu dokumentaciju, zbog čega nikada nismo mogli da završimo izveštaje pisane novembra 2012. godine, maja 2015. godine i od decembra 2017. godine.

Sve ove godine uporno tražimo dokumentaciju jer smo u izveštaju iz 2017. utvrdili nestanak podataka o svojini za 84 poljoprivredna društva u površini od 122.000 ha, da smo utvrdili 11. 000 ha neke svojine koja je imenovana kao „neopredeljena svojina“, ne znamo kakav je to oblik svojine, jer ga u Ustavu nema.

Utvrdili smo i da je nestao podatak o svojini na 11.000 ha i da nedostaje 7.650 ha i 3511 ha, koje su nazvane“neka druga svojina“ i „mešovita svojina“.

RGZ je odbijao da dostavi podatke i dokumentaciju Savetu sa obrazloženjem da se radi o poslovnoj tajni, da bi zadnja odbijenica bila obrazložena nedostatkom bezbednosnih provera.

Uporno smo izjavljivali žalbe povereniku, koje su sve bile usvajane rešenjima, ali ta rešenja poverenika nikada nisu izvršena.

Pošto smo imali više sastanaka sa nezadovoljnim paorima, odlučili smo da još jednom pokušamo da dobijemo potrebnu dokumentaciju od nadležnih institucija kako bi utvrdili istinu u odnosu na činjenice raspolaganja državnim poljoprivrednim zemljištem.

Iznenađujuće je istupanje predsednice vlade, koja umesto da utvrdi kako radi RGZ i zašto ne dostavlja tražene podatke i ne izvršava obavezujuća rešenja Poverenika, kao i zašto su paori nezadovoljni, ona traži da joj se daju imena nezadovoljnih paora.

Interesantno je pitanje šta bi premijerka uradila sa tim imenima, kakve bi to eventualno posledice moglo da ima po njih jer su se obratili Savetu i saopštili da u Vojvodini postoje slučajevi u kojima je vlast nezakonito omogućila nekim licima sticanje hektara i hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, a na štetu paora.

Savet neće dati imena nezadovoljnih ljudi, Savetu nisu bitna imena, nego razlozi nezadovoljstva i kako ljudima pomoći da se dođe do pravde u skladu sa zakonom.

I na kraju, skoro da sam zaboravila da je predsednica Vlade tražila da podnesem ostavku na mesto člana Saveta.

Naravno da neću dati ostavku, ali ću poučiti predsednicu da je njena nadležnost da me razreši, ako to želi, i da može u svakom momentu to da uradi i bez moje odluke.

O predsedniku države, o načinu njegovog obraćanja meni i mojoj porodici, koje je nedozvoljeno, nekulturno i nevaspitano neću da govorim, to jednostavno nije moj nivo, ali nije ni njegovo ustavno ovlašćenje da se tako obraća članu Saveta.

Autorka je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije