Kada vlada jednoumlje, odluke donose istomišljenici

Prošao je koji dan više nego što je potrebno da se odgovori u javnoj komunikaciji, ali mene su privatni razlozi odveli na desetak dana u inostranstvo, te Vam tek sada, ali rado, odgovaram na poruku kojom objašnjavate svoj stav i odnos prema zagovorenim temama u mom otvorenom pismu Vama u Danasu od 30. 08. 2018.

Da Vas ukratko podsetim o čemu se radi, uz opasnost da se negde i ponovim:

Pohvalio sam Vas što ste počeli da isterujete pravdu sa svojim prethodnicima, ministrima – podnoseći čak i krivične prijave za njihove greške u upravljanju projektima.

Pitao sam Vas zašto ste promenili „Zakon o javnim nabavkama“ iz 2012. godine u korist CIP-a, sa kojim ciljem i pod čijim pritiskom.

Zašto ste toj istoj državnoj firmi dali konsultantski monopol za sve državne investicije.

Zašto ste kao predsednica koordinacionog tela kod realizacije projekata kliničkih centara Srbije, dokumentaciju preuzeli od prethodnih vlasti, krajnje nekritično, bez neutralne procene kvalifikovanih i iskusnih stručnjaka koji bi proverili kvalitet preuzetih rešenja. I zašto ih kao kapitalne projekte od ogromnog nacionalnog značaja, ne predstaviste javnosti kroz izložbe i otvorene diskusije sa autorima, revidentima i ostalim učesnicima.

Na osnovu kojih kriterijuma Vi projekte beogradskih bolnica dodeljujete u paketu CIP-u, koji u svom portfoliju nema ni jedan jedini referentni projekat, bilo kakvog zdravstvenog objekta – a ovo malo što su u zdravstvu brljali nagoveštava da ćemo uskoro imati nove „potporne zidove“ i neupotrebljive projekte koji će se iznova dorađivati i prerađivati.

E, to sam Vas pitao, poštovana gospođo ministarka, a Vi veštim manevrom, koristeći prvu lekciju iz političko-taktičkog zanata u komunikaciji sa javnošću, umesto da odgovarate na postavljena pitanja, šarmantno ih ignorišete postavljajući sami sebi pitanja za koja već imate odgovor. Ceo Vaš pismeni sastav zadržao se na opisivanju vizije razvoja CIP-a na lestvicama, do vrha uspeha, držeći korak u kvalitetu rada i znanju sa ostalim svetom, koristeći gramatičku formu kondicionala.

Usvajam Vašu misao da je jako važno da ljudi međusobno razgovaraju, naročito oni koji nisu istog mišljenja, kao da sam je i sam izrekao – čekajući strpljivo da nam se i za to ukaže neka nova prilika. Jer, u prošlosti Vaše Ministarstvo, u nekoliko navrata, na moje dopise reaguje zaobilaženjem istine u odgovoru, a jednom, pred Vašim vratima su mi podmetnuta pogrešna dokumenta na uvid, umesto traženih. Priznaćete da je to jako ružno, uvredljivo i ponižavajuće.

Za vašu utehu to rade i druge državne institucije u Srbiji sa kojima sam pokušavao da komuniciram, sve dok nisam shvatio da – gde vlada jednoumlje, odluke donose istomišljenici – a znanje je oskudna roba.

Mene muči još jedno pitanje – zašto kod teme za oduzimanje licence članovima timova koji su radili na projektima u Grdeličkoj klisuri ne spomenuste, bar jednom, usput, direktora CIP-a Milutina Ignjatovića, koji kao objašnjenje zašto se njegova firma prihvatila izrade projekata za kratki vremenski period i uslovima zimskog godišnjeg doba, svestan da nema mogućnost za ispravan i kvalitetan rad kaže: „Od čega da živim. CIP nije na budžetu. Mi smo pored svih tih nedaća radili sa najvećim mogućim kvalitetom sigurnosti u projektu, što ukazuje i to da ga je odobrila i državna reviziona komisija….“.

Poruku iz ove izjave shvatio sam na sledeći način: da bi se preživelo, dozvoljeno je preuzimanje i onih poslova koje niste u stanju da uradite ni vremenski ni profesionalno, a ni kvalitetno, pa svesno prostituišete profesiju iako imate monopol, ali niste na budžetu, a kako to niste, vi da biste preživeli koristite i podatke koje nemate.

Kako može da se izračunava konstrukcija kada se ne poseduju elementi nosivosti, svojstva i sastav terena kao i analiza ponašanja klizišta u zavisnosti od promenjivih vremenskih faktora? Ali, pošto je takav CIP-ov projekat odobrila državna komisija koja je na budžetu, te kao takva i nepogrešiva, to Vas pitam zašto i direktoru CIP-a ne uzmete licencu, ukoliko je ima, a zauzvrat mu date otkaz.

Ne bi me iznenadilo i da su norme menjane da bi odgovarale pretpostavljenim vrednostima na terenu, kao što je to pre nekoliko godina dovitljivi ministar poljoprivrede zakonom pomerio dozvoljenu vrednost aflatoksina za jednu decimalu (povećano deset puta) kako bi mleko bilo dozvoljeno i za ljudsku upotrebu. Pa i Vi ste gospođo ministarka, inkriminisani paragraf 7a u Zakonu o javnim nabavkama promenili da biste isključivo CIP-u obezbedili sigurnu trutovsku budućnost.

Želju da od CIP-a napravite moderan, konkurentan i ugledan institut mogu da smatram realnom, ako i Vi poverujete u moj projekat razvoja i gajenja ananasa na plantažama na Aljasci.

Autor je arhitekta