Kako se brani ugled univerziteta

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Profesorka dr Dragana Vasiljević Tomić je izuzetan stručnjak, cenjena profesorka uvek posvećena studentima nesebično im prenoseći znanje i motivaciju za otkrivanje novih saznanja. Velika podrška za profesorku Draganu uz iskrenu nadu da će posvećen istrajan rad i veliko znanje ostati tamo gde i pripada – uz buduće generacije studenata na fakultetu.

2. Na Univerzitetu vlada potpuni haos. Dosli smo do tog nivoa da se Komisija ljuti na kandidata sto se prijavio na konkurs, umesto da konkurs bude za sve pa da se medju 5 najboljih izabere jedan. Skoro sve jedno ko! Ovako od jednog se bira jedan. Skoro uvek.
   Dakle, univerzitet i fakulteti su napisali silne pravilnike o izborima. Sve je tako namesteno da ljudi iz sistema lako ispune sve formalne uslove. Na papiru je sve sjajno i bajno. U praksi je situacijija katastrofalna. 80% naucnih radova koji se publikuje nisu naucni radovi vec obicno djubre. Kod nas dobijaju nagrde za nauku, a na evropskim univerzitetima ni portiri ne bi bili. Dalje imamo masovno dopisivanje na radove. Dolaze do najviseg znanja a da ni jedna od ideja nije njihova. Svi se prave ludi. A i sta ce. Ne moze 20% kvalitnih ljudi da obuzda 80% skarta.

   1. Naravno, potpisujem sve što ste rekli. Ali, to je slučaj sa srpskom univerzitetskom scenom već godinama, i slučajevi kao što je profesorka s Arhitektonskog mogu da se nađu na svakom fakultetu i svakoj katedri, samo nemaju hrabrosti da progovore. A i da progovore – šta vredi? Fakulteti jedva da odgovaraju i Univerzitetu, kamoli državi ili bilo kom zakonu – na mojoj katedri je pravno osuđeni plagijator nesmetano napredovao u karijeri uz izgovor fakulteta i univerziteta da takve presude nisu obavezujuće usled autonomije. Dok god poreski obveznici i roditelji studenata ne počnu da zahtevaju fakture na šta idu njihove pare, a studenti bolju nastavu i profesore od integriteta (umesto što im takvi odgovaraju jer im obezbeđuju lak prolaz na ispitima), ništa se ovde neće promeniti. Da, gotovo 80% konkursa je verovatno namešteno, ljudi dobijaju pretnje da ne predaju kandidature, ili se godinu dana unapred najavljuje za koga je mesto rezervisano. Ne, niko od nas pri fakultetu ne možemo da sprečimo većinu sami, država i građani moraju da pomognu.

3. Na univerzitetimma ima svega i svačega. Mnogi „istaknuti stručnjaci“ su jedva završavali srednje škole i/ili fakultete (ima čak i onih koji su ponavljali neki razred, kao i onih koji su redovne studije završavali „u rekordnom roku“ od 15-ak godina). Takvi su sada zauzeli mesta na kojima se odlučuje, zavode disciplinu i treniraju strogoću. Danas nije bitno gde ste doktorirali, već da li ste jedan od pet-šest koautora nekog članka koji je visoko kotiran na listi. U većini slučajeva, kada ima više (ko)autora teksta, veorvatno je samo prvi koautor napisao tekst (u najboljem slučaju je nešto dodao i drugi koautor), dok su se ostali prikačili iako nisu napisali niti jedno slovo, ali su dobili još jednu referencu. Često su koautori iz potpuno različitih oblasti koje nemaju dodirnih tačaka, pa se s pravom postavlja pitanje kako su uopšte mogli sarađivati na nekom „zajedničkom projektu.“ Smanjivanje dopisivanja kouatora moglo bi da bude ostvareno tako što bi se ukupan broj bodova koji daje rang časopisa delio između koautora pa bi, primera radi, autor teksta mogao da dobije pet bodova, dok bi pet koautora teksta u časopisu istog ranga dobijalo samo po jedan bod.

   1. Time bi se samo oštetili doktorandi i mlađi istraživači kojima se inače dozvoljavaju tek treće, četvrto itd. mesto, dok autorsko i koautorsko idu mentoru i nekome ko je utaljen s mentorom. A veći deo posla naravno obavljaju isključivo mlađi. Ovo je rasprostranjeno i u prirodnim i u društvenim naukama, tako da ne mogu da razumem Vaš predlog uopšte, kojim bi se takva praksa još dodatno nagradila. Nemoguće je da ste toliko nesvesni kako izgleda feudalni sistem naše univerzitetske zajednice, osim ako Vam takav sistem ne odgovara.

      1. A zašto bi mentori morali da budu dopisani, ako je rad rezultat istraživanja doktora da ili istraživača? Činjenica je da postoje nastavnici koji imaju toliko radova da se čovek često zapita da li ti ljudi rade nešto drugo u životu ili se samo bave naukom. Sa druge strane, mnogi će potvrditi da postoje i nastavnici koji ništa ne rade, ali su na takvoj poziciji da mogu uslovljavati autore da dopišu njega ili nekog drugog (često suprugu(a), dete, ili nekog drugog iz uže ili šire rodbine.

4. Sramota me što sam student ovog Fakulteta.