Kako se postaje redovni profesor

Vrhunac akademske karijere univerzitetskog nastavnika je izbor u zvanje redovnog profesora.

Težnja ka tom cilju izražena je kod većine zaposlenih na univerzitetu, međutim put ka tom cilju manifestuje se na različite načine.

Kod većine nastavnika i saradnika, težnja se ispoljava kvalitetnim radom, profesionalnim i dostojanstvenim odnosom prema instituciji u kojoj je zaposlen i kolegama sa kojima sarađuju, međutim postoje i situacije u kojima ta težnja prevazilazi okvire akademskog i moralnog ponašanja.

Primer ovog drugog pristupa je situacija nastala tokom Konkursa za izbor nastavnika u zvanje redovnog profesora na departmanu za arhitekturu Univerziteta u Beogradu – Arhitektonskog fakulteta i ponašanje koleginice Dragane Vasiljević Tomić u toku tog postupka.

Naime, na konkurs koji je raspisan avgusta meseca 2019. godine prijavila su se dva kandidata, koleginica Vesna Cagić Milošević i koleginica Dragana Vasiljević Tomić, obe u zvanju vanrednog profesora i obe sa departmana za arhitekturu Arhitektonskog fakulteta.

Konkursna komisija, sačinjena od eminentnih redovnih profesora iz oblasti za koju je konkurs raspisan nakon pregleda dokumentacije sastavila je Izveštaj u kome je eksplicitno navedeno da koleginica Vesna Cagić Milošević ispunjava sve uslove za izbor u zvanje redovnog profesora, dok koleginica Dragana Vasiljević Tomić te uslove ne ispunjava.

Komisija je shodno činjenicama iz podnetih prijava iznela predlog da se Vesna Cagić Milošević izabere u zvanje redovnog profesora, što je potvrđeno na tri instance: Izbornom veću Arhitektonskog fakulteta, Veću naučnih oblasti građevinsko urbanističkih nauka Univerziteta u Beogradu i Senatu Univerziteta u Beogradu, na sva tri mesta ogromnom većinom glasova.

Osporavajući odluke sva tri univerzitetska tela, koleginica Dragana Vasiljević Tomić, brojnim prigovorima i žalbama u kojima, između ostalog, osporava kompetentnost Komisije, reference protivkandidata, procedure pri raspisu konkursa, pokušava da spreči okončanje postupka.

Paralelno sa formalnim prigovorima sledi i niz neprikladnih imejl poruka članovima izbornog veća fakulteta, uvredljivih SMS poruka članovima uprave fakulteta, iznošenje neistina na društvenim mrežama i medijima, kojima se vrši pritisak na konačno donošenje odluke u ovom postupku.

Postoji i druga dimenzija ovog konkursa, ne manje bitna od gore navedene. Naime, postavlja se pitanje otkuda se na konkurs za izbor u zvanje redovnog profesora javljaju dva kandidata, vanredna profesora sa iste katedre/departmana.

Svi članovi akademske zajednice dobro su upoznati sa procedurom izbora i napredovanja na Univerzitetu.

Konkurs za izbor se raspisuje 6-9 meseci pre isteka izbornog perioda u kome se nastavnik nalazi (izuzetak su redovni profesori koji su zaposleni na neodređeno vreme).

Ovaj konkurs bio je raspisan jer se koleginici Vesni Cagić Milošević približavao kraj izbornog perioda.

To nije sprečilo koleginicu Draganu Vasiljević Tomić da se na isti konkurs prijavi iako njen izborni period ističe za više od dve godine.

Pored toga koleginica Dragana Vasiljević Tomić je godinu dana pre raspisa ovog konkursa imala svoj redovni izbor u kome je tadašnja komisija, u drugom sastavu, takođe konstatovala da nema reference za izbor u zvanje redovnog profesora.

Naravno, konkurs je javan i na njega formalno ima pravo da se javi bilo ko, ali da li je akademski i moralno prihvatljiv postupak u kome se koleginica Vasiljević Tomić javlja na konkurs samo godinu dana po zaključenju njenog redovnog konkursa za izbor, a kojim se direktno ugrožavaju prava koleginice sa istog departmana.

U čitavom konkursnom postupku, predstavljajući se kao žrtva, koleginica Dragana Vasiljević Tomić zapravo obmanjuje i akademsku zajednicu i javnost, jer upravo ona svojim postupcima ugrožava prava koleginici sa departmana koja bi u slučaju neuspeha konkursa mogla da ostane bez posla.

Moramo da napomenemo da se ovakav slučaj bezobzirnosti i nekolegijalnosti do sada nikada nije dogodio na Arhitektonskom fakultetu.

Međutim, Univerzitet u Beogradu će se kao i mnogo puta do sada pokazati kao institucija od integriteta na kojoj redovne profesore ne biraju pritisci putem medija, SMS poruka, imejla i društvenih mreža, već institucionalna tela koja su za to zadužena.

Autor je dekan Arhitektonskog fakulteta

Autor je predsednik Komisije za izbor u zvanje