Kako se postaje redovni profesor

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kakva bruka je ovo saopstenje dekana Arhitektonskog fakulteta. On na vise mesta ponavlja zasto se prijavio jos jedan kandidat kada je konkurs raspisan za nekog drugog (ovog sto je izabran u zvanje). Samo u ovoj nesrecnoj i upropastenoj Srbiji se zna ZA KOGA je konkurs na Univerzitetu raspisan. Pogledajte svetske univerzitete, konkursi za nastavno osoblje su javni, na konkurs za poziciju profesora u SAD, Holandiji, itd. moze se javiti Kinez, Francuz, Iranac itd. Tako oni dovode kvalitet. Sta bi bilo da se na ovaj konkurs javilo deset kandidata, a fakultet je vec unapred ODLUCIO za koga je konkurs raspisan. I dekana nije sramota da ovakve stvari pise, krseci istovremeno zakon. Jer nigde pravno nije odredjeno koji broj kandidata se javlja na ovakve konkurse niti se moze javno saopstavati ZA KOGA je fakultet raspusao konkurs. Jadna ova zemlja, zato smo tu gde jesmo…

2. Predugac clanak na jednostavno pitanje.. U Srbiji akademici, profesori, asistenti – samo na vezu, kog god tipa bila.

   1. Na osnovu cega vi ovo? Procitajte gore koliku proceduru neko prolazi pa onda pisite. To apsolutno nije tacno i ko god je upucen u proceduru ovim tekstom vidi sta je u pitanju. I ja se zahvaljujem na ovom pojasnjenju, jer smo umalo boli obmanuti od strane koleginice koja je zapravo krajnje nekorektno postupila.

      1. Konkurs je konkurs, neka najbolji pobedi. U tom smislu, zaista ne bi trebalo da bude bitno kome koliko treba do isteka zvanja. Previše se mulja sa tim izborima, dolazi se preko veze, a ne po zasluzi. Trebaju nam objektivne procedure, strogo da se poštuju kriterijumi konkursa. Meritokratija: to je spas za visoko obrazovanje u Srbiji.

      2. Procedura ne znaci nista, jer je unapred konkurs namesten za jednog kandidata. Tako se kandidati „penju“ od asistenta do redovnog profesora iako mozda postoji pedeset ljudi naucno kvalitetnijih od kandidata koji mora da prodje. To dokazuje i ovaj tekst gde dekan javno priznaje da je konkurs namesten i time krsi zakon. Skandalozno!

      3. Pa bas ovaj tekst ogoljava rogobatnu birokratsku proceduru o nacinu izbora nastavnika i saradnika na univerzitetu koja datira jos iz proslog veka i koja ima za cilj da se jos pre raspisivanja konkursa zna ishod. Jedno veliko foliranje na akademskom nivou. Ako se vec zna „za koga“ je raspisan konkurs i kakva su neformalna pravila igre, cela procedura je besmislena i ponizavajuca za svakoga a kamoli za univerzitetske radnike. Apropo zaposljavanja preko veze – jasno je da ne moze redovni profesor biti primljen preko veze, ali dovoljno je srediti nekome za asistenta i taj put je trasiran do kraja. Nije na univerzitetu to bas toliko komplikovano da obicni gradjani ne mogu da skotaju kako stvari funkcionisu. Naravno ima dosta i regularnih postupaka, ovo se ne odnosi na sve.

   2. Apsolutno tačno!

3. Interesantno je to da se ovakva situacija stalno dešava i ponalja , skoro na svim fakultetima i da „kolege“ zaboravljaju na kolegijalnost , poštenje, iskrenost ,istinu i na faktičko /stvarno/ stanje a najmanje na de iure stanje ! Kada će narod a pogotovo naučni radnici , shvatiti da nismo svi isti i da svako naučno angažovanje može da se izmeri i vrednuje ? Ako su nam „stomaci isti“ , nije nam mentalni sklop isti… nisam hteo reći – inteligencija a i naučno angažovanje kao i ljubav prema naučnom radu i dokazivanju kao i angažovanje ka ličnom napredovanju.
   Svi ovi uslovi su podložni oceni i proceni meritornim organima /nije u pitanju samo jedan organ već više njih/ na visokoškolskim ustanovama koji daju konačnu ocenu.
   Ali , danas je takvo vreme kada može svako postati naučni radnik bez ikakvog angažovanja i prevelikog rada. Izgubilo se poverenje u visoko školstvo , nestalo je poštenja i objektivnosti i zato dolazi do ovakvih situacija što je najveći pokazatelj gubitka autoriteta kao i vere u pošteni rad visokog školstva! Nisam na ničijoj strani iz ovog teksta ali… moraju se poštovati odluke starijih kolega kao i uslova iz pravilnika o napredovanju u nauci !
   Naravno , javiće se mnogi koji su „poznati“ sa radom visokoškolskih ustanova i da će reći da su one poput naših fudbalskih klubova, „Pinka“ , „Parova“, „Farme“ ,“Nikad nije kasno“ i ostalih „naučnih institucija“ – svima dostupnih !

4. Ali poslednji pasus je genijalan, pre bi se reklo da na tom fakultetu odavno ništa normalno nije viđeno nego da se sada nesto neviđeno desilo. Farma

5. Apsolutno nije normalno da uopšte bude validan konkurs na koji bi se javio samo jedan kandidat. Komisija bi trebalo da iz grupe od najmanje deset prijavljenih kandidata, odabere tri najbolja koji bi potom bili razmatrali na stručnom veću i od kojih bi rektor izabrao najboljeg. Zbog ovakvih nameštenih konkursa, svako normalan sa doktoratom i referencama je odavno otišao iz Srbije. Treba da vas je sramota. Svaki konkurs je namešten na Univerzitetu u Beogradu, počev od saradnika u nastavi pa do redovnog profesora.

   1. Naravno, na primer na nekim univerzitetima jedan od koraka u procesu uzbora izmedju vise kandidata je odrzavanje seminara na kojima kandidati predstavljaju svoj naucni rad kao i plan buduceg rada. Ta predavanja su javna i njih komisija ocenjuje.. pa onda odvojeni razgovori kandidata sa studentima osnovnih studija, poslediplomskih studija..samo jos neki primeri ima ih jos sigurno…A u Srbiji konkurs je kao dzentlmenski dogovor zna se za koga se raspisuje i predstavlja puku formalnost. Pa onda zacine malo kukanjem kako neko moze da ostane bez posla, neverovatno strucnjaci tog kalibra a imaju problem da nadju posao!

   2. Apsolutno, na mom fakultetu se jedna nlada docentkinja čak hvali u javnosti kako je ona suvereno pokazala tamo nekim zlim ljudima u Ministarstvu da je lično za nju redovni profesor koji ide u penziju ostavio mesto. Dakle neki nemaju bi svesti ni srama da je čitav sistem sramota i nakarada…

6. Naslov „Kako se postaje redovni profesor“, ali nam niste napisali, kao ste Vi potpisnici postali profesori, čime ste to zaslužili.
   Podaništvo prema Vašim profesorima kojima se sada zahvaljujete unapređujući njihovu decu.
   Za vreme Vašeg mandata sva deca Vaših profesorska postala su profesori, a da to ne zaslužuju i nakon toga su dobili mesta u upravi fakulteta.
   Vi Dekane govorite o moralu, a zaboravljate kako ste doveli razne poslušnike, pa i vašeg zeta, pastorku, da bi time mogli time da krojite kadrovsku politiku fakulteta. Na ovaj način dirigovanim glasanjem ste oterate vama nepodobne profesore: Ljiljanu Blagojević, Ivana Kucinu, Draganu Ćorović i ostale uvažene nastavnike Vašeg Fakulteta.

7. jedna strana, druga strana, da se čuje i neko treći,
   za vreme ovog Dekana u poslednjih 17 godina, što je rekord na Univerzitetu,
   oterani su mnogi nepodobni profesori. Šta oni imaju da kažu o svemu ovome.
   Još se pamti vreme, pre 25 godina, kada su oterani uvaženi profesor dr. Ranko Radović i profesor dr. Milan Rakočević, i to zamislite za vreme komunističke vladavine Profesora Lojanice i oca kandidatkinje koja se protežira na ovom konkursu Profesora Cagića.
   Istorija se ponavlja, samo sada odstrel nepodobnih rade deca bivših profesora Arhitektonskog fakulteta.
   Zovite i pitajte one koji su zbog osvete loših đaka dobili otkaze i morali da napuste fakultet: Ivana Kucinu, čuvenu Ljiljanu Blagojević, Draganu Ćorović.

8. Ako je sve što je profesor Dejan Miljković u tekstu naveo uzme kao tačno, postavlja se pitanje: Zašto Aleksa Bijelović, matični asistent profesora Miljkovića, nije postao docent, već je sa tog istog fakulteta otišao nepovratno?

   1. Zato što Aleksa Bijelović nije doktorirao, a bez doktorske titule se ne dobija zvanje docenta.

      1. Niste informisani. Bijelović je doktorirao i to ne na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu već na fakultetu u Mađarskoj. Bilo je posle konkursa za docenturu, ali se nikad nije prijavio. Dakle, stvar nije formalne prirode.

9. Šta je uloga Fakulteta? Šta je uloga Univerziteta? Da li su Fakulteti i Univerziteti mesto objektivne istine, naučnih aparata i hijerarhije pravičnih kompetencija ili su Fakulteti i Univerziteti mesto uhljebljenja i socijalne zaštite dece profesora, a kako iste ne bi ostala bez posla?

   Da li je neki vanredni profesor postao redovni profesor, da li je neko podoban ili nije podoban – uopšte nije bitno. Najveći problem je u tome što Arhitektonski fakultet u Beogradu neće da upiše neko ko je ozbiljan, i to svi znaju.

   1. Kolega, zanima me Vaše mišljenje o dr V. Parežaninu, kakav je?

      1. Moje mišljenje o dr Parežaninu? U zemlji slepaca, ćoravi je kralj.

10. Bolje da nisu napisali saopštenje. Autogolčina.
    Direktno priznaju da su konkursi u startu namešteni za jednog kandidata.

11. Najveći skandal dogodio se pre par godina kada Nebojša Antešević, dečko sa besprekornom akademskom biografijom, disciplinom i posvećenošću pedagoškom radu, nije izabran u zvanje asistenta. U dva navrata, birani su kandidati sa značajno beznačajnijim referencama. Ako se neko u listu DANAS bavi istraživačkim novinarstvom, mogao bi da istraži taj slučaj.

12. Ja mislim da najviše nepotizma i kršenja zakona zbog čiste pakosti i ljubomore na Prištinskom univerzitetu sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ima na Fakultetu umetnosti. Kolege koje ima mnogo bogatiju biografiju od dve spodobe koje su se smenjiale na mestu prodekana za nastavu na muzičkom departmanu, a koje su izabrane u zvanje redovnog profesora, konstantno koče ostale kolege. A sve zbog pakosti i ljubomore. I tako se dešava da profesor koji predaje na fakultetu minimum 15 godina, ponovo može konkurisati samo na mesto vanrednog profesora. Srećom sve biografije, tj. mišljenje recenzione komisije se mogu naći na sajtu pomenutog fakulteta. Te dve osobe su zajedno sa dekanom i sekretarom fakulteta umešane u raznorazne kriminogene radnje i tako tamo sve funkcioniše po principu: -ja tebi-ti meni. A sve su to tzv. „ugroženi kosovari“ koji primaju platu od 140 do 160 hiljada dinara. Nažalost, dole je pravda medostižna. Znaju oni to i zloupotrebljavaju svoj položaj neprestano.