Kalimero efekat

Tako i Boban Stojanović utroši dva nastavka u „Danasu“ da bi opovrgao moju tezu da je bojkot izbora loš i da će više štete naneti opoziciji nego vlasti.

Mnogo je tu ocena koje bih potpisao, posebno onih koje se tiču nepostojanja elementarnih uslova za fer i slobodne izbore.

Dotle smo putovali zajedno, na ovoj tački se razilazimo.

Nisam trockista i ne govorim o permanentnoj revoluciji, ali duboko sam uveren da je osvajanje vlasti izazovni proces koji traje.

Borba za bolje izborne uslove, a ne kapitulacija uvređene gospođice koja je ljuta što joj vlast ne ispunjava želje koje je tako lepo sročila.

Bojkot se svodi na tipični Kalimero efekat: nepravda i samo nepravda.

Zato smatram da je bojkot defetizam, predaja zbog nedostatka hrabrosti suočavanja sa stvarnošću, koliko god ona bila surova kao što je ova naša.

Od poziva na neizlazak na birališta do belih listića nikakva je razlika.

I šta ćemo onda?

Ja sam, g. Stojanoviću, taksativno i sasvim konkretno naveo koje su loše posledice bojkota.

Vi moje argumente osporavate, ali zapadate u zamku u kojoj su se našli svi prvoborci bojkota kada ih pitaju: šta posle?

Šta će biti posle izbora?

Kako će se popuniti politički vakuum koji bi trebalo da traje najmanje do narednih izbora?

Kako ćete pred narodom braniti da niste hteli da uzmete opštine koje ste mogli?

Kako će se uspostaviti saradnja sa Zapadom koji će svakako negde uknjižiti da bojkotari nisu hteli da ih poslušaju?

Žao mi je da vidim da jedan mlad i ambiciozan politikolog dopusti da postane zarobljenik teorije koju su lansirali političari opozicije.

Za razliku od njih, koji znaju samo šta neće a ne znaju šta hoće, g. Stojanović je u prilici da oslobodi svoj um od dnevnopolitičkih floskula.

Tako bi uspešnije pomogao da barem počnemo da menjamo ovo društvo u truljenju.