Ne sviđa mi se prepucavanje Gorana Markovića i Emira/Nemanje Kusturice u vezi sa spomenikom Stefanu Nemanji.
Tema koju su odbrali za polemiku je sasvim legitimna i korisna, ali način na koji su se uhvatili ukoštac ne dolikuje reputaciji ni jednog ni drugog.
Odmah da kažem da su mi ideološko-politički stavovi Gorana Markovića bliži od onih koje promoviše Kusturica.
Osim toga sa Goranom sam se družio u mladosti, dok sam sa Kusturicom imao samo dva kratka susreta.
Volim neke njihove filmove i prilično poznajem njihove karijere. I po tom pitanju sam neutralan, jer ne želim da se petljam u vrednovanje njihovih mnogobrojnih filmskih (i drugih) ostvarenja.
Imajući to u vidu, moram da kažem da je Goran prvi začačkao mečku. A siguran sam da je znao da Kusturica ne voli da bude čačkan bilo kad su njegovi filmovi u pitanju, bilo njegovo srbovanje ili rusovanje.
Drugo, zašto bi Kusturica trebalo da polaže račune bilo kome, zašto mu se baš onakav spomenik dopada i zašto smatra da je primeren značaju i ovom političkom trenutku.
Goran, kao građanski orijentisan intelektualac, trebalo bi da poštuje mišljenje suprotno od svog i da ga prihvati bez zlobe i/ili ironije.
S druge strane, Kusturica nije baš morao da potegne pinkovsko-informerski način obračuna sa ideološkim protivnikom i da zagazi u blato ličnih diskvalifikacija.
Goran je, doduše, još dobro prošao, jer se rasprava dešavala na distanci. Mogli su da se sretnu u foajeu Hajata, pa da Goran prođe kao svojevremeno Nebojša Pajkić.
Sve u svemu, izgleda mi da su ova dva značajna reditelja naše kinematografije rešili da ostanu u žiži javnosti baveći se nekim drugim delatnostima, u kojima pokazuju mnogo manje talenta nego u filmovima.
Kao da su postali konsultanti nekome ili nečemu, što ih sada održava i kreativno i finansijski. I kad već spominjem mačore i konsultante, ne mogu a da ne prepričam jedan sjajni stari vic.
Imao čovek mačora koji je bio seksualno hiperaktivan.
Problem je bio što se mačor vraćao iz svojih ljubavnih avantura sav izgreban i izubijan.
Čovek reši da spase muka i sebe i svog ljubimca i odvede ga na kastriranje.
Posle te surove intervencije mačor se smirio. Međutim, posle nekog vremena, ponovo priđe vratima i počne da grebe.
Čovek pomisli – mogu da ga pustim napolje, sad je bezbedan. Sutradan ujutru mačor se vrati opet sav izgreban i izubijan. Čovek, zaprepašćen, pita ga dok ga je previjao: „Dobro, šta si sad radio, kad si nesposoban za ono što si nekad radio?“ Mačor uzdahne i kaže: „Postao sam konsultant.“
Naravoučenije za Kustu i Gorana da su stvarno mačori: Ako već ne možete da radite pravu stvar, manite se „konsultovanja“. Bolje vam je da leškarite na udobnom jastuku i predete pored nogu svojih gospodara nego da pokušavate da radite nešto za šta više nemate (Basara bi rekao) muda.
Autor je nekadašnji filmski umetnik
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
