Klupska generalska elita

To je reakcija onog dela generalskog kora kojeg brinu isključivo sopstvene privilegije. Izvršni odbor Kluba tvrdi da su u tekstu iznete neistine i insinuacije, iako to nisu argumentovali, niti su demantovali autora. Čak navode fraze koje u tekstu uopšte ne postoje. Klub nije javno objavio svoje pravilnike, ali građani mogu, uvidom u Statut, da se uvere koji su ciljevi udruženja, gde eksplicitno stoji i ostvarivanje kulturno-rekreativnih i drugih potreba. O „nestranačkom“ karakteru udruženja govori i primer predsednika Skupštine Kluba koji je stranački dres Karićevog PSS lako zamenio dresom SNS-a. Samo stranačko angažovanje pojedinih generala u penziji nije sporno, ali nametanje stranačke politike Klubu sasvim sigurno jeste. A ispisivanje iz članstva jednog broja generala i admirala govori samo da ne dele svi iste poglede na podanički odnos i elitistički pristup rukovodstva Kluba.

Dodela „Medalje srpskih generala“ aktuelnom ministru odbrane predstavlja zloupotrebu generalskog kora u političke svrhe. Niko ne može u ime svih generala i admirala dodeljivati medalje i plakete jer prosto za to nema ovlašćenje. Medalju su morali nazvati „Medalja Kluba generala i admirala Srbije“, međutim politikanstvo i neistinito predstavljanje da svi generali „dele“ iste vrednosti, dovelo je do aktuelnog lingvističkog rešenja. Verovatno im je interna regulativa omogućila i dodelu Medalje srpskih generala Nebojši Pavkoviću koja mu je nedavno uručena u finskom zatvoru. Neshvatljivo je kako je Pavković, koji je u zatvoru duže nego što Klub postoji, upravo sada doprineo jačanju odbrambenih sposobnosti zemlje.

U objavljenim Bilansima uspeha za 2014. i 2015. godinu su na portalu Agencije za privredne registre, pod stavkom „Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl.“ navedene cifre o kojima sam pisao. Međutim, za 2015. godinu se npr. ne navode donacije od 75.000 dinara i namenska donacija Ministarstva odbrane (MO), u iznosu od 280.000 dinara. Takođe, za niti jednu godinu se ne objavljuju prihodi Kluba od nefinansijske imovine, iako javno objavljuju da imaju donacije u vidu televizora i računara. Pored toga, MO im ustupa na besplatno korišćenje kancelarije za rad i sale u Domu VS, ali obezbeđuje i besplatan autobuski prevoz, po potrebi. To su donacije nefinansijske prirode, ali vredne milione dinara na godišnjem nivou. Pitanje koje se nameće je zbog čega organi Poreske uprave ne reaguju i ne utvrde pravilnost poslovanja Kluba.

Aktivnosti Kluba se, uglavnom, finansiraju sopstvenim sredstvima. Članarina u Klubu je nedavno uvećana za 100 dinara i iznosi 550 dinara na mesečnom nivou što je obrazloženo neophodnošću da se pomogne haškim optuženicima i osuđenicima. Uveren sam da je pomoć u odbrani optuženika i njihovim porodicama legitimna, ali je sporna pomoć svih članova Kluba osuđenicima Haškog tribunala. Elitistički pristup čak i u pomoći optuženima, vidi se i u ignorisanju molbe za pomoć optuženom kapetanu bojnog broda Pavlu Pantiću koji je srpski državljanin, ali ga je Crna Gora izručila Hrvatskoj pod pravno diskutabilnom optužnicom. Klub je molbu za pomoć prosledio MO i time predmet stavio ad acta, kao i svoj dalji angažman po tom pitanju. Međutim, u sličnoj situaciji Klub je optuženim general-majorima u penziji Borislavu Đukiću i Novaku Đukiću pomogao, ne samo finansijski.

Pored članarine, Klub prima i donacije, poput one iz 2017. godine od izaslanika odbrane Ruske Federacije (RF) u Beogradu, što su objavili i na svom sajtu. Ukoliko imamo u vidu da je njegov rad direktno pod nadležnošću Vojno-obaveštajne službe RF ili čuvenog GRU-a (Glavnoe Razved?vatel?noe Upravlenie), onda bi takav aspekt finansiranja trebalo da bude predmet interesovanja naših bezbednosnih službi, posebno ukoliko se to ponavlja. Kao što predsednik Vučić želi da bude upoznat sa razlogom donacije ambasade Katara u Berlinu, tako je legitimna i zabrinutost građana ove zemlje koji se, sa pravom, pitaju zbog čega strana obaveštajna služba troši deo svog budžeta na rad Kluba i šta od njega očekuje. S obzirom da cenim mnoge generale i admirale koji su i dalje članovi Kluba i znam da su im nacionalni interesi Srbije na pijedestalu ličnih vrednosti, očekujem da se u narednom periodu ograde od politike koju u Srbiji sprovodi GRU, a realizuje Klub. Uveren sam da neki od njih ne žele da budu deo manipulacija stranih službi. Ukoliko se na sajtu Kluba objavi stručni tekst „Srbija u raljama južnog krila NATO“ koji je napisao sekretar Izvršnog odbora Kluba osuđen pred Haškim tribunalom, Vinko Pandurević, očigledne su tendencije i vrednosti koje Klub baštini. Protokolarno dodeljivanje i Medalje srpskih generala i paradnog bodeža samo jednom izaslaniku odbrane u Beogradu, dovoljno govori ko je mecena iz inostranstva. Pogodićete sigurno da se radi o izaslaniku odbrane RF koji je od Vulina dobio i vojnu spomen medalju.

Za mene predstavlja enigmu razlog kolektivnog članstva u SUBNOR-u Srbije jer se Klub uočljivo distancira od antifašističkog nasleđa NOR-a i na taj način kompromituje SUBNOR. Niti jednom publikacijom, pa čak ni slanjem delegacije na Tjentište ili objavom saopštenja povodom polaganja venca od strane delegacije VS na spomenik Draži Mihajloviću, ne dokazuju svoje antifašističko opredeljenje. Niti jedna aktivnost Kluba ne proučava reviziju NOR-a ili savremeno jačanje profašističkih i desničarskih organizacija i pokreta u društvu. A politička kompromitacija SUBNOR-a je uočljiva kooptiranjem upravo političkih konvertita generala u rukovodstvo SUBNOR-a kojima je vojna karijera obeležena čak i izdržavanjem kazne u vojnom zatvoru Niš. Mišljenja sam da građani očekuju da SUBNOR ostane tradicionalna organizacija koja svoje aktivnosti zasniva na tekovinama NOR-a i partizanske borbe, te da prevaziđu aktuelne pokušaje manipulacije i politizacije od strane aktuelnog rukovodstva Kluba.

Klub bi trebalo da definitivno ima perspektivu, ali uz ograđivanje od politikanstva i poltronstva političkim elitama, sa rukovodstvom sposobnim da uputi kritike i sugestije bilo kojoj političkoj eliti na vlasti. Rukovodstvo se ne bi trebalo ustručavati da pruži društvu svoju nacionalnu viziju razvoja i prezentuje optimalno rešenje problema KiM, a ne da svoje stavove krije iza paravana neke nevladine organizacije. Nažalost, realno je da očekujemo nastavak rada Kluba sa istim rukovodstvom, sa intenziviranjem donacija i turističkih putovanja po RF, kao i značajnijim angažovanjem generala i pukovnika u penziji osuđenih od strane Haškog tribunala.

Autor je kapetan bojnog broda u penziji i član Glavnog odbora Demokratske stranke