Ko svađa Srbe i Bugare?

Kao pripadnik bugarske nacionalne manjine i stanovnik Bosilegrada, slobodan sam da kažem kako ti „vrlo dobri i stabilni odnosi“ izgledaju u svakodnevnom životu u Bosilegradu.

Dva dana pre Dačićeve izjave, 6. novembra, na graničnom prelazu „Ribarci“ kod Bosilegrada, granična policija je na najbezobrazniji način udarila crne pečate i vratila nazad u Bugarsku pun autobus studenata i učenika, koji su bili krenuli da zajedno sa nama obeležimo dan kada je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca okupirala naš grad i povukla najnehumaniju granicu na svetu preko naših sela, livada, njiva, dvorišta, grobalja i crkvi, razdvajajući braću i sestre, roditelje i decu, komšije i rođake. Istorija i sadašnjost znaju da budu neprijatni, ali pre ili kasnije Dačić, pa i cela Srbija se moraju suočiti sa njima.

Istog dana, istim povodom i na istom mestu, srpska granična policija je uhapsila i privela bugarskog državljanina Vladimira Milanova i po brzoj proceduri ga kaznila 160 evra i zabranom ulaska u Srbiju godinu dana.

Opet istoga dana tri policajca su mi došla u dvorište, da me upozore da skinem plakate koje sam povodom tog istorijskog datuma stavio na zid moje kuće. Na moje pitanje kome smetaju ti plakati, odgovorili su mi da izazivaju revolt i mržnju kod ljudi. Razume se, odbio sam da ih skinem i rekao da mogu zajedno sa onima kojima smetaju ti plakati, da me procesuiraju kako to već ide.

U vreme tih „vrlo dobrih i stabilnih odnosa“ između Srbije i Bugarske, nama u Bosilegradu ne dozvoljavaju da stavimo spomen-ploču nevinim civilnim žrtvama, koje je srpski četnički vojvoda Kosta Milovanovič Pećanac pobio prilikom upada na teritoriju Carevine Bugarske 15-16. maja 1917. godine.

Valjda zbog toga što su srpski četnici naprasno rehabilitovani, pa nije zgodno da ih prikazujemo u pravom svetlu sa svim njihovim junaštvima.

S druge strane, vladika Pahomije nam je u našoj crkvi u Bosilegradu poturio ikonu „Surduličkih mučenika“ koje je sam proglasio i uvrstio u Diptih Srpske pravoslavne crkve, valjda sa namerom da ne izaziva „revolt i mržnju“, nego ljubav i razumevanje između Srba i Bugara!?

I na kraju, u vreme tih „vrlo dobrih i stabilnih odnosa“ između Srbije i Bugarske, mi Bugari smo skoro nestali, a naše dve opštine Bosilegrad i Caribrod su na dnu ekonomski najnerazvijenih opština u Srbiji. U poslednje vreme u Bosilegradu su nas i potrovali olovom, cinkom, bakrom i arsenom iz jalovišta i flotacijskih voda koje se namerno ispuštaju iz dva rudnika.

Ako se sve to događa u vreme tih „vrlo dobrih i stabilnih odnosa“ između dve države, šta bi tek bilo da ti odnosi i nisu baš tako „dobri i stabilni“? Verujem da bi nam onda bilo bolje, a i Srbija bi konačno počela da se leči od toksičnih političara koji su sve nas zajedno doveli tu gde jesmo – na dnu Evrope.

Dimitar Dimitrov, Bosilegrad

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.