Koja je to kuća bila dom Stefanu Nemanji?

Ovom prilikom bih bio slobodan da iznesem bar jednu kritiku na tekst uz neka lična „istorijska“ zapažanja.

Autorka svoj tekst zaključuje pozdravnim rečima Stefanu Nemanji „Dobro došao kući!“ Ovde se postavlja možda i čak krucijalno pitanje: koja je to kuća bila kuća (dom) Stefanu Nemanji?

Iz ovog pitanja i istorijsko-političkog problema proizilazi i drugo pitanje: šta sve ličnost i delo Stefana Nemanje uopšte simbolizuju?

Ne treba zaboraviti u ovom kontekstu da su i ličnost i delo Stefana Nemanje u stvari kontroverzni i da umnogome zavisi iz kog ugla se na Stefana Nemanju posmatra prilikom vrednovanja njegovog lika i dela (to isto važi i za mnoge druge vladare, npr. J. B. Tita).

Što se tiče pitanja kuće Stefana Nemanje, neosporno je da ta kuća (dom) ni u kom slučaju ne može da bude Beograd iz dva razloga: Beograd sa svojom tvrđavom nikada nije bio u sastavu srpske države (Raške) kojom je upravljao Stefan Nemanja i rodonačelnik dinastije Nemanjića nikada nije ni bio u Beogradu koji je, inače, u srednjem veku najmanje pripadao Srbiji a mnogo više Bugarskoj, Vizantiji i Ugarskoj.

Ako u Beogradu treba podići spomenik (u nekim normalnim a ne megalomanskim dimenzijama) nekom srpskom srednjovekovnom vladaru, to jedino može da bude despotu Stefanu Lazareviću, koji je primivši Beograd od Ugara isti pretvorio u prestonicu Srbije i rekonstruisao Beogradsku tvrđavu (današnji Kalemegdan).

Ako i jedan grad zaslužuje spomenik Stefanu Nemanji, to bi Podgorica morala da bude na prvom mestu, a ne Beograd. Predsednik vlade Crne Gore je u tom smislu nedavno i pokrenuo inicijativu o podizanju spomenika Stefanu Nemanji u njegovoj rodnoj Podgorici.

Postavlja se i pitanje Srbije kao kuće Stefana Nemanje. Srbija (Raška) jeste bila njegova kuća u smislu države kojom je vladao i koju je znatno proširio ali Srbija nije bila iskonska kuća Stefanu Nemanji već Duklja/Zeta, tj. današnja Crna Gora. Sam Nemanja je rođen ne u Raškoj (Srbiji) već u Zeti u Ribnici (današnja Podgorica).

Slično je npr. i sa Aleksandrom Prvim Karađorđevićem, koji je 1888. g. rođen na Cetinju.

Nemanja je u Ribnici kršten po rimokatoličkom obredu.

Po povratku u Rašku, Nemanja je ponovo kršten ovog puta po grčkom, tj. pravoslavnom obredu.

U ovom kontekstu, ličnost Stefana Nemanje se može dvojako okarakterisati: kao početak „prečanske kolonizacije“ (i upravljanja) Srbijom i kao putokaz svim kasnijim konvertitima (npr. hercegbosanskim Bošnjacima).

Podsetimo se da je Stefan Nemanja udario na svog brata Tihomira, koji je bio legalni vladar Raške kao najstariji Zavidin sin a na mesto velikog župana ga je postavio 1163. g. vizantijski car Manojlo Prvi Komnin.

Drugim rečima, Nemanja je pokrenuo građanski rat protiv Tihomira, koga je pobedio na Kosovu kod Pantina kojom prilikom je Tihomir i poginuo i tek nakon ovog državnog udara 1166. g. Nemanja postaje veliki župan Raške.

Dakle, u ovom kontekstu, Nemanja može da simbolizuje bratoubistvo i preotimanje trona na nezakoniti način.

Stefan Nemanja je na Svetosavskom platou predstavljen sa isukanim mačem u ruci kao monah a ne kao državnik, tj. vladar. Monaška mantija i mač u principu ne idu zajedno.

Nemanja je na spomeniku predstavljen kao nekakav krstaš-konkistador po ugledu na srednjovekovne nemačke Templare ili španske osvajače u Latinskoj Americi koji su Sveto pismo širili i ognjem i mačem.

Međutim, i ovde ima istorijske istine jer je poznato da je Stefan Nemanja „i ognjem i mačem“ (kako to stoji u istorijskom izvoru) iskorenio bogumile u Srbiji uz pomoć raških episkopa Jevtimija i Kalinika.

Oni koji su preživeli pobegli su u susednu Bosnu. S obzirom da (neosnovano) ideolozi bošnjačke nacije već tri decenije zagovaraju (nategnutu) (hipo)tezu da su današnji Bošnjaci u stvari bogumili koji su za vreme Turaka primili islam, mnogi Bošnjaci u ličnosti Stefana Nemanje vide (uglavnom iz propagandno-političkih razloga) rodonačelnika „srpskog genocida nad Bošnjacima“.

Nažalost, ovaj spomenik im sigurno ide na (propagandnu) ruku.

Na kraju, postavlja se i pitanje zašto Nemanja u levoj ruci drži povelju-darovnicu manastiru Hilandaru a ne Studenici?

Nemanja i Rastko nisu podigli već obnovili manastir Hilandar, koji se nalazi van Srbije za razliku od Studenice, koju je Nemanja podigao „od nule“ i koja je podignuta u državi u kojoj je Nemanja bio vladar. Studenica je inače mnogo lepša od Hilandara i predstavlja glavnu Nemanjinu zadužbinu.

Ovako se Nemanja može shvatiti i kao vladar koji je u Srba uveo psihologiju iseljeništva ili bar ukazao put kojim Srbi treba da idu leti na godišnje odmore.