Pre nego što se pozabavim navodima iz „Reagovanja“, samo da razjasnim činjenicu koja mi se neosnovano podmeće.
U mom tekstu „Tunel ispod centra Beograda zabranjen za opasan teret“ nigde ne piše da je „Izjava o mreži“ nije doneta u decembru 2018. godine nego u januaru 2018. godine. Napisao sam da se „Izjava o mreži“ PRIMENJUJE (a ne da je doneta) od 9. decembra 2018. do 14. decembra 2019. godine i važi kao Red vožnje za prevoz robe 2018/2019. godina.
A sad o temi.
„Infrastruktura železnice Srbije“ kaže da je 29. juna 2018. godine, pošto su stvoreni uslovi da se transport opasnih materija odvija kroz tunel „Vračar“, donela telegram kao izvršni i obavezujući dokument kojim je obavestila sve železničke prevoznike o toj promeni saobraćajnog pravca „tako da železnički saobraćaj u međuvremenu normalno funkcioniše“. I da će taj telegram upisati u „Izjavu o mreži“ tek u februaru 2019. godine.
Zanimljivo je, međutim, da je preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije“ mesec i po dana po slanju telegrama ažuriralo „Izjavu o mreži“ i 15. avgusta objavljuje pod naslovom „Izmene i dopune“ izvesnu Odluku Skupštine „Infrastruktura železnice Srbije“ a.d. broj: 5/2018-171-72 (koju je donela tog dana, 15.8.2018. godine).
Moje je pitanje: zašto u tim „Izmenama i dopunama“ nije objavljen i telegram (s naznakom da će, takođe obavezujuće, Uputstvo biti naknadno objavljeno) nego se čeka februar 2019. godine? Zar „Izjava o mreži“ i ne služi za to da se u njoj u realnom vremenu ažurira tako važna informacija kao što je dozvola da se kroz tunel „Vračar“ prevoze zapaljive i otrovne materije i o njoj hitno obaveste prevoznici? I da li se telegram, kao sredstvo komunikacije, u praksi evropskih železnica koristi samo kad se radi o kratkotrajnim i neplaniranim restrikcijama na nekoj pruzi (recimo, kad su zbog temperature od 40 stepeni Celzijusa počele da se krive šine), ili i kad su u pitanju dugoročne mere promene pravca, a naročito transport opasnih materija kroz tunel?
I još jedan izuzetno važan detalj iz „Reagovanja“ u kome se kaže da „su stvoreni uslovi da se transport opasnih materija odvija kroz tunel Vračar“.
A koji su to konkretni uslovi stvoreni?
I kako su ti uslovi mogli da budu stvoreni kad, prema priznanju „Infrastruktura železnice Srbije“ od pre neki dan (TV N1, 7. 2. 2019), još nije završena naručena Studija „Definisanje uslova za saobraćaj vozova sa dizel vučom i saobraćaj vozova za prevoz opasnih materija kroz tunel Vračar i ostale objekte na području Beogradskog železničkog čvora“? Kako Beograđani mogu biti sigurni u bezbednost tunela „Vračar“ kad još nisu definisani uslovi, a preduzeće „Infrastruktura“ tvrdi da su uslovi stvoreni?
A što se tiče vrlo napadnog isticanja samostalnosti preduzeća „Infrastruktura železnice Srbije“, da se ne lažemo. Osnivač i vlasnik tog akcionarskog preduzeća (čije se akcije ne kotiraju na Beogradskoj berzi) je država Srbija. Čak i da je privatno preduzeće, a nije, „Infrastruktura železnice Srbije“ ne može da bude nezavisno preduzeće koje samostalno donosi odluke u strateškoj oblasti kao što su evropski koridori kroz Srbiju. Da li, primera radi, to preduzeće može samostalno da odluči da ugasi prugu Beograd – Novi Sad, da ukloni šine ispod Kalemegdana za transport opasnih materija i da taj transport preusmeri u tunel ispod Beograda?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.