Koliko preporuka je stvarno dao Komitet?

U potpunosti je ispunjeno 71 odsto preporuka Komiteta CEDAW, a radi se intenzivno na sprovođenju preostalih preporuka“. Juče je objavljeno da je izjavila da je „Komitet za eliminisanje diskriminacije žena dao 28 preporuka Srbiji šta treba uraditi i posebno ukazao na problem višestruke diskriminacije“.

Iako nije jasno kako je direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava došla do navedenog procenta o ispunjenosti preporuka iz prethodnih Zaključnih zapažanja Komiteta CEDAW, izvesno je da to ne odgovara činjeničnom stanju, kao ni broj od 28 novih preporuka. Jednostavnim prebrojavanjem lako je doći do zaključka da je Srbija u martu 2019. godine dobila najmanje 72 preporuke za 25 oblasti i tema. To je čak 15 preporuka više nego u Zaključnim zapažanjima iz 2013. godine. I više od toga. U novom izveštaju Komitet je podsetio državu na 16 preporuka za četiri oblasti koje su date u prethodnom izveštaju, što jasno ukazuje da one nisu ispunjene.

U novim Zaključnim zapažanjima, u odnosu na prethodna, detaljnije je obrazloženo šest tema, odnosno upućene su preporuke u vezi sa: nezavisnim institucijama za ljudska prava, temom bezbednosti i mira, državljanstvom, ekonomskim osnaživanjem i socijalnoj dobrobiti žena, jednakosti pred zakonom i preporuke za žene iz osetljivih društvenih grupa.

Značajno je i to da je dat niz preporuka novog sadržaja (kojih nije bilo u prethodnom izveštaju), a koje govore o pogoršanju konteksta za ostvarivanje osnovnih prava žena. Komitet, između ostalog, izražava zabrinutost zbog visokog prisustva diskriminatornih rodnih stereotipa i mizoginih izjava od strane političara visokog ranga, verskih vođa i predstavnika akademske zajednice, koje su nesankcionisane.

Ukazuje se na promovisanja krajnje konzervativnih ideja o tradicionalnoj porodici, što je pogoršano nacionalnom kampanjom za podsticanje rađanja i usvajanjem Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Ističe se da postoji negativno izveštavanje i zastrašivanje predstavnica civilnog društva, a od države se traži da istraži takve slučajeve, da krivično goni i na odgovarajući način kazni one koji ih čine, da zaštiti žrtve od takvih dela, ali i da kazni državne službenike koji opstruiraju gonjenje napadača.

Uz čitav niz drugih zabrinutosti i preporuka koje je izrazio Komitet CEDAW, nije moguće zaključiti da je stanje, kao ni politički i društveni kontekst za ostvarivanje osnovnih prava žena, unapređeno, a daleko od toga da je u potpunosti ispunjeno 71 odsto prethodno datih preporuka. Ne pomaže da negiramo, umanjujemo ili ulepšavamo realnost. Dok joj ne „pogledamo u lice“ male su šanse da bilo šta promenimo.

Autorka je aktivistkinja Autonomnog ženskog centra