Komiteti iz senke ne bi smeli da ukidaju dijalog

* Zar nije panični strah od rasprave o identitetskim pitanjima najrazličitijih vrsta postao jedan od najozbiljnijih maligniteta vremena u kojem živimo?

Ostavite komentar


  1. To što neko (možda) ima najbolje namere – u evoluciji društava ne znači ništa: ta evolucija pamti samo uspešna rešenja! I posle 200.g. nove državnosti Srbija sve više kasni u organizaciji društva i države, i u kvalitetu života, kakvi postoje u jednoj Švedskoj, Danskoj, Švajcarskoj, Češkoj, na primer? To je zato što pre stvaranja nacionalne države nije imala građansko društvo. Institucije kao što su Matica Srpska trebale su da nam pomognu da premostimo vekove atavističkog društva i uhvatimo kopču sa građanskim društvom. Od ““90 institucije poput Matice umesto igradnje građanskog morala, tolerancije, srednje klase, društva u kome bi ljudi želeli da žive, a ne da iz njega iznova i iznova emigriraju, svu energiju su trošile na stvaranje "imidža" nacije i nacionalne države. Već oko 30. g ustanove kulture vode samo oni ljudi koji su od državnog aparata dobili imprimatur patriJota koji rade u korist stvaranja "imidža" nacionalne države. Taman posla da rade u intresu izgradnje temelja građanskog društva – to bi bio čin veleizdaje! Najgora pošast koja može da zadesi jedno društvo jeste da bude vođeno voljom "učenog neznanja". Učenom neznanju nije potrebna konceptualna lupa, a još manje mu je potrebna argumentovana empirijska rasprava.

  2. Ne mogu da zamislim da bi Le Penova mogla da primirise u nemacku ili francusku Akademiju nauka

  3. Očuvanje srpskog identiteta, pa tako i rasprave na tu temu ne idu ruku pod ruku s vašim stavom da druge (Crnogorce, Bošnjake…) nazivate konvertitima (tekst iz lista, Politika od pre par godina). Štaviše, takva isključivost, uveren sam i uvrede za ljude koji se izjašnjavaju i osećaju kako sami žele, pokazale su se pogubnim u veku iza nas, baš po srpski narod. Isključivi ste i po sagledavanju načina kojim se štite i šire mogućnosti identiteta da postanu prijemčive za druge, tvrdeći da Srbi kao narod nisu baš sposobni da prave automobile i veš mašine. Do pre par decenija, mnogi nisu znali da ih prave, pa ih sada, eto, prave.

  4. Ako je čuveni filozof Martin Hajdeger mogao da bude rektor Frajburškog univerziteta (koji je ondašnja propaganda uzimala za simbol arijevske kulture) i to odmah po promeni vlasti u Nemačkoj, tamo neke 1933. godine, Zašto ne bi mogao Dragan Stanić (nekada, u socijalizmu, mnogo poznatiji pod umetničkim imenom Ivan Negrišorac) da otvori vrata Matice srpske svim ideologijama, pa i onoj kojoj je pripadao čuveni filozof Hajdeger? U ime "slobode" – protiv slobode.

  5. Матица српска је, ето, крива што нису изграђене институције система, а њен садашњи председник је, по природи ствари, за то најодговорнији. Да је Матица била другачија – све би било другачије. Дакле: ако уклонимо Матицу, као препреку на путу стварања уређене, просперитетне, Државе, онда ће нам тај (још увек, захваљујући и Матици, дуги) пут бити лакши. Да није жалосно било би – смешно. "Када Бог хоће накога да уништи најпре му памет узме". Коначно, шта ће нам памет и мислећи људи, када имамо јасно дефинисане процедуре, које ће нас довести до толико жељеног, уређеног, друштва. То што ја "процедура" увек читам као "дресура" је мој проблем, коме је Матица, свакако, некако, допринела. То што критичари Матице и њеног тренутног председника немају никакав аргумент, којим би умањили снагу аргумената, које му замерају – није важно. Овде је увек било најважније бити на правој страни. И, лепо човек рече, еволуција памти само резултат. Баш као у фудбалу: можеш играти и добро и лепо на крају се рачуна само резултат. Дакле: треба следити руку, у којој је "длан сена" и заборавити да ће нас на крају тог пута дочекати "конопци и снажне касапске руке" (Андрић). Постављени циљ оправдава средства, а ти што постављају циљеве су, биће, паметнији од Матице, која, коначно има више од два века па је, логично, постала и сенилна.

Ostavite komentar


Reakcije

Naslovna strana

Naslovna strana za 23. i 24. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Ognjen Radonjić, profesor

Iz Danasa u bolje sutra.