Demokratija je veoma osetljivo biće, pa je moramo zaštiti kako od udara s desnice tako i od udara s levice.
I jedna i druga strana ovog političkog polariteta sklona je da vrši zloupotrebe i mistifikacije u slučajevima kad im je to iz nekog razloga korisno. Stoga svaki čovek koji želi da sačuva elementarnu pamet i moral, mora biti spreman da sumnja u sve što mu se servira kao javno prihvaćena ocena, te mora preko alternativnih izvora informisanja da proveri sve ono što mu se nameće kao, navodno, nepobitna činjenica.
Živeo sam dugo u socijalističkoj Jugoslaviji, jedno kratko vreme i u klasičnom kapitalizmu SAD, a dosta dugo, iznutra, pratim i naše tranzicione muke, ali jasno vidim da se svugde i u svim sistemima laže, besprizorno i bezgranično. I zato sam se naučio da nikome ne verujem bezrezervno i da ničije ocene ne prihvatam zdravo za gotovo. Ni samome sebi ne verujem previše, pa zbog toga i sopstvene stavove neprestano proveravam i preispitujem.
Potpuno sam saglasan sa načelnim stavom da je neprihvatljivo promovisanje ideja i ljudi koji „ne dozvoljavaju ista prava svima i ne priznaju različitost“. Ljudi koji su nastupili u Matici srpskoj nisu govorili sa takvih, neprihvatljivih idejnih stanovišta. Ako vi tvrdite da su Mark Jongen i Gec Kubiček (neo)nacisti i (neo)fašisti, onda Vi, možda, znate nešto o čemu bi trebalo dodatno da obavestite javnost. Onda izvolite, učinite to, a nemojte samo („kao Švaba tra-la-la“) ponavljati da su oni (neo)nacisti i (neo)fašisti, sve verujući da bi ove ocene, toliko puta ponovljene, najzad, po oprobanom Gebelsovom mehanizmu, mogle već da počnu da se prihvataju kao nepobitne istine! Ja imam ozbiljnih razloga zbog kojih sumnjam u opravdanost ovako teških kvalifikacija. Jongen i Kubiček su nesumnjivo desničari, što je sasvim legitimno za demokratski poredak! A da nisu fašisti i nacisti, to je Miša Đurković, koji se time bavi, nedvosmisleno rekao. Stoga smo, u okviru saradnje Matice srpske i Instituta za evropske studije, i realizovali ova dva predavanja koja su prošla veoma dostojanstveno, i to u pravoj intelektualnoj atmosferi.
Najgori udar na elementarna prava čoveka i na pravo različitosti izvršili su i izvršavaju oni koji se koriste etiketiranjem i diskvalifikacijama ljudi i ideja. Koliko se sećam, jedan naš sjajni aforističar je svojevremeno napisao: „Prvo čoveka pljuneš, a onda mu zalepiš etiketu.“ Tim poslom pljuvanja i lepljenja etiketa bave se ljudi koji se potrude da nađu dovoljno jake centre moći, a onda u ime i za korist tih centara moći obavljaju ovakve prljave poslove. Takva komitetska pljuvačina nema nikakve veze sa istinskim intelektualnim stavom i ljudskim pravima i slobodama; čak, naprotiv, ona krajnje ozbiljno ugrožava kako valjanost intelekta tako i ljudska prava i slobode. I sam sam imao prilike da, još pre petnaestak godina, čujem u dlaku iste kvalifikacije („fašista“, „nacista“) o nekim izuzetno časnim, u nauci mnogostruko potvrđenim ličnostima koji ne samo da ne zaslužuju prezir i izopštenje iz srpske javnosti nego zaslužuju duboko poštovanje i istinsku zahvalnost. Jedini greh tih ljudi jeste što su se usudili da postave suštinski važna, identitetska pitanja srpskog društva, kulture i nacije. Zato ne verujem vašim etiketama i zato sam stekao neku vrstu alergije u odnosu na opskurne tipove koji, iz ko zna kakvih razloga, prave nekakve tajne crne liste za odstrel ljudi. Te liste, po pravilu, niko nikada neće učiniti javnim, ali njihovo dejstvo na naš javni život se i te kako dobro oseća. Ukoliko su nekome dostupne liste tih komiteta iz senki (a nešto verujem da nekim medijskim kućama i nekim nevladinim organizacijama jesu dostupne), možete proveriti: i moje ime ćete, najverovatnije, na tim listama naći, iako nikada i nigde nisam niti napisao, niti činio, niti mislio nešto od onoga što se može imenovati kao nekakav fašizam ili nacizam. Ako ne verujete, proverite!
Što se nevladinih organizacija tiče, mogu reći da ima veoma čestitih koje brinu o negovanju, pre svega, ljudskih prava! Ali ima i onih koje isključivo služe kao grupa za pritisak i za direktnu propagandu onih ideja i političkih mera koje nalažu određeni centri moći koji – direktno ili indirektno – omogućuju finansijsku podršku svojim aktivistima. Kad bih imao vremena, mentalne snage i organizacionih sposobnosti, ja bih veoma rado učestvovao u radu jedne nevladine organizacije koja bi definisala svoju odlučnost da se bori protiv svih lažnih etiketiranja i protiv zloupotrebe jezika u političkoj komunikaciji! Lanac takvih NVO bi, uveren sam, političku i komunikativnu kulturu, ne samo kod nas nego i u svetu, podigao na daleko viši nivo. Iskreno se nadam da bi možda neki mladi, pošteni i neiskvareni ljudi bili spremni da tako nešto odista pokušaju. Samo problem će biti u tome što niko neće biti voljan da njihovu aktivnost finansira, jer centri moći takvu komunikativnu čistotu i čestitost nikako ne žele.
E, u tome je naša zajednička muka i u toj muci bismo morali jedni drugima da pomažemo, a ne da se sporimo. Poštovane kolege novinari i NVO aktivisti, jeste da vi jedete hleb sa devet kora, ali mislim da dobro znate o čemu to govorim! Matica srpska se ne bavi promovisanjem političkih stavova, ali će se pobrinuti da budu zastupljene kako levičarske tako i desničarske ideje, i to sve u meri u kojoj one imaju šta relevantno da kažu o srpskoj, evropskoj i svetskoj kulturi. Političke ideje kao ideje nas ne zanimaju nego nas zanima to kako kultura može obogatiti ljudske živote i doprineti da živimo u svetu spremnom da se neprestano humanizuje i da napreduje u svakom pogledu. Nikakve pretnje neće najstariju srpsku kulturnu ustanovu skrenuti sa takvoga puta! Obavljajući takvu misiju Matica je sebe čvrsto postavila unutar demokratskih pravila ponašanja, unutar vrednosnog sistema naučnih i kulturnih ustanova, a pre svega unutar temeljne odgovornosti kako pred srpskim tako i evropskom kulturnim prostorom. Ma šta to govorili ljudi koje zanima jedino politička propaganda, u Matici srpskoj se misli slobodno i po tome ona je uzorna ustanova od velike društvene koristi!
Autor je predsednik Matice srpske
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.