Lažna univerzitetska elita

… „Monopolisti nad istinom, po pravilu smešteni u ‘krugu dvojke’, sa visokim primanjima na fakultetima i u različitim upravnim odborima, prodavači magle i vlasnici firmi čiji su prihodi po pravilu dominantno vezani za kompanije koje se nalaze u državnom vlasništvu, trgovci uticajem i deklarativni legalisti, koji čine sve što je u njihovoj moći da veštački kreiraju ambijent u kome mladi ne vide perspektivu i mogućnost da ostanu i opstanu u Srbiji. Na taj način efikasno eliminišu konkurenciju i uspešno štite svoje pozicije i sebične interese.“

Ljudi koji imaju krizu identiteta zbog zavidnog komunističkog pedigrea s jedne strane i aktuelnog, kvazi liberalno-demokratskog, odela s druge strane, dali su sebi za pravo da prihvataju samo ono mišljenje koje se ne razlikuje od njihovog mišljenja – mišljenja glasne manjine.

Svi oni koji se usude da i mimo jasnog upozorenja iznesu suprotno mišljenje bivaju surovo kažnjavani: montiranim i lažnim procesima, blaćenjem u medijima i pljuvanjem na Tviteru.

U proteklih godinu dana čitaoci dnevnog lista „Danas“ mogli su da pročitaju, a gledaoci N1 da čuju, brojne neistine o meni koje je plasirala profesorka Danica Popović, samo zato jer sam imao hrabrosti da podnesem zahtev za utvrđivanje njenog očiglednog plagijata.

Da sam kojim slučajem prihvatio „da se nagodim“ i da se povučem iz navedenog postupka, uz obavezu da najmanje dva puta dnevno pljujem sve što radi aktuelna vlast, siguran sam da bih u „slobodnim medijima“ bio predstavljen kao „ekonomski stručnjak“ i kao „budućnost Srbije“.

„Tviter elita“ bi isticala da sam rukovodio timom koji je u proteklih pet godina doveo više od 500 kompanija na Ekonomski fakultet, da smo na taj način zaposlili više od 3.000 studenata, a ja bih, kao mladić koji je završio fakultet sa najvišim ocenama, bio rado viđeni gost na tribinama o akademskoj čestitosti, znajući pritom da se na tim tribinama sme govoriti isključivo o plagijatima naših neistomišljenika.

Ukoliko bih, ne daj Bože, na nekoj od tih tribina izjavio da je Danica Popović zloupotrebila prevod svog preminulog kolege, „slobodni mediji“ bi me, bez da prethodno uporede udžbenike, proglasili „plaćenikom“ i „klevetnikom“, objavljivali bi se brojni tekstovi o meni, a ja ne bih imao mogućnost da bilo šta odgovorim i protiv mene bi se, bez ijednog dokaza, vodili montirani procesi.

Ja slobodno govorim jer znam da niko ne može da dokaže da je neistina bilo šta od onoga što tvrdim.

Svako ko je iole pismen može da pročita predgovor 9. izdanja udžbenika iz Međunarodne ekonomije u kome je eksplicitno navedeno da je „prvih 11 poglavlja preveo profesor Stojan Babić, a narednih 10 Danica Popović“.

Po tom osnovu profesori, između ostalog, dobijaju honorare i štite svoje autorsko delo.

U „novom izdanju“ istog udžbenika profesor Babić je izbačen sa spiska prevodilaca i redaktora, a profesorka Popović je obavestila Etičku komisiju da je ona „odgovorna za prevođenje spornih poglavlja“.

Treba znati da je prevod autorsko delo (član 2 Zakona o autorskim i srodnim pravima), da je prevodilac nosilac autorskog prava na svoj prevod i da njemu pripadaju ista ovlašćenja kao i autoru izvornog dela (tačka 15 Međunarodne prevodilačke povelje), što je i logično, jer s jedne strane prevodioci žive od svog posla, a s druge strane prevod je intelektualna tvorevina, koja uživa svu pravnu zaštitu koja se priznaje delima duha.

Ako znate da član 22 Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu, plagiranje definiše kao „protivzakonito prisvajanje tuđih intelektualnih tvorevina i njihovo prikazivanje kao svojih“, biće vam jasno da se u ovom slučaju radi o sramnom plagijatu.

Gostujući u emisiji Utisak nedelje, profesorka Popović je izjavila da niko ne bi kupovao dvanaesto izdanje udžbenika iz Međunarodne ekonomije kada bi ono bilo isto kao deveto izdanje, naglašavajući pritom da se „svaka rečenica menja, ne postoji strana koja je ista, ne postoji pasus koji je isti. Uzmete li stari prevod videćete da je neupotrebljiv“.

Stručna komisija je u svom izveštaju od 1. jula, uz pomoć softvera za otkrivanje plagijata, utvrdila postojanje plagijata na više od 150 strana (43%).

Takođe, Stručna komisija je utvrdila da je autor, Dominik Salvatore, u novom izdanju udžbenika na engleskom jeziku dodavao određene rečenice (u odnosu na 9. izdanje koje je prevodio profesor Babić), ali da tih rečenica nema u prevodu profesorke Popović.

Sasvim je očigledno da je ona „prevodila“ profesora Babića, a ne Dominika Salvatorea.

Da li treba da kažem da je Stručna komisija utvrdila da je profesorka Popović unazadila prevod knjige, navodeći pritom stručne termine koje je pogrešno prevela, a koji su bili ispravno prevedeni od strane profesora Babića? Za svoje (ne)delo profesorka Popović je dobila honorar koji je veći od godišnje plate profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Akademsko zvanje ne može i ne sme da bude paravan za brojne zloupotrebe i malverzacije.