Ljušić nije nastavnik već poslovni čovek

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kao što napisah u komentaru na tekst g. Ljušića pre neki dan, studirao sam i diplomirao na FF. U ta teška vremena, to je bio jedan od retkih fakulteta gde se nisu mogli kupovati ispiti (na, recimo, Pravnom f.to je bila svakodnevna pojava), a profesori na fakultetu su bili pojam integriteta. Treba da vas je sramota sve redom šta napraviste od najuglednije obrazovne institucije u zemlji. Treba da vas je sramota od svih onih legendarnih profesora koji su tu predavali pre vas. Sram vas bilo.

   1. Sve najbolje u budućem radu, gde god da Vas put odnose Šuletiću.

   2. Dragi kolega,
      Jedna primedba logicke prirode. Da njih moze da bude sramota, ne bi to ni cinili fakultetu. Ali, ne zaboravite da je i njih neko doveo na fakultet i da odgovornost lezi (delimicno) i na onima o kojima govorite hvalospevno. Bilo je bolje ranije, mnogo bolje, ali ne preterujte.

   3. Zavrsila sam fakultet, a svega dvaput sam bila na predavanjima profesora Suletica. Ne jer nisu bila zabavna, vec jer sam bila zeljna kafa sa drustvom sa fakulteta, a njegova predavanja nisu bila obavezna. Danas, nema stvari zbog koje vise zalim. Nebojsa Suletic je Covek, harizma, plemenitost, toplina, didaktika, sve sve u punom smislu te reci. Ako citate ovo Profesore, znacete ko sam, a ja se nadam da cete uspeti ipak, mada vam zelim da bezite iz ludila, da se vratite i jos mnogim mladim ljudima ogrejete srce

2. I u tekstu je samo zagrebana jedna od pojava u poslovanju Zavoda za udzbenike (jer je tema teksta druga)… Roditelji koji kupuju knjige za decu-djake, kada se završi školska godina, sledeće izdanje udzbenika je sa ispravkama, dopunama, tako da se stari mogu korititi za potpalu…. I tako deset godina u nazat….Bukvar je Bukvar, dinosauri su dinosauri i 2+2= 4…. Ali u tekstu je jasna računica….650000×100 Evra= Orlovi rano lete…

3. Studirao sam istoriju na Ff u Bg u prvoj polovini 1990ih. Osećam se izuzetno povlašćenim što su mi predavale naučničke veličine poput Sime Ćirkovića, Andreja Mitrovića, Ivana Đurića i još nekih koji su za sve nas bili i uzori akademske etike i poštenja. Za sobom su ostavili asistente i docente koji su danas isto što su bili njihovi učitelji. Prof Ljušić nije naučnička veličina, a još manje je uzor u moralnom smislu. Prisustvovao sam samo jednom jedinom njegovom predanju u maloj učionici 515 i kad sam video da samo čita iz nekih beležaka, a da nas i ne gleda nikad više nisam došao. Naravno, ispit sam položio. Ne može mu se odreći decenijsko istraživanje arhivske građe, ali to je sve. Njegove knjige i članci su toliko suvoparni da se sve svodi na golu faktografiju. To su početnička dostignuća, to je istorijografija s početka 20. veka koja ulazi u sastav takozvanih nacionalnih disciplina. O udžbenicima neću trošiti reči, oni su izvor za proučavanje kako rođenoj deci upropastiti pogled na prošlost sopstvenog naroda.

   1. Naravno da su Mitrović, Ćirković, Đurić bili super, tačno je i to da je Ljušić „suvoparan“…. ali šta mislite kakvi će udzbenici biti kada ih budu pisali Ković, Radojčić, Šuletić i &? Pročitajte u „Politici“ među „kolunistima“ bilo koji tekst Kovića pa će vam biti jasno… to su oni koji meze Zapad ne mogu očima da ih vide, likuju kad gori NoterDam, to su takvi istoričari tj. gori od guslara „pravićete vi Ljušića od blata“…. gde nema autonomije struka nema ni stručnjaka ima samo „poslušnika“ („dnevno politička istorija“ u funkciji Slobinih i Mirinih ratnih službi!).

      1. Poštovana Natalija, slažem se sa vašim mišljenjem. Daleko bilo da oni pišu udžbenike, to treba da rade samo profesori sa dugogodišnjim iskustvom u nastavi i sa uravnoteženim vrednosnim sudovima. Čim „guslarenje“ od predmeta istraživanja i simbola narodne usmene kulture postanu način da se objasne složeni društveni i istorijski procesi, a patrijarhalni nazori temelj za tumečenje međunarodnih odnosa upadamo u još tragičnije greške.

      2. Možda pomenuti neće napisati bolji udžbenik, u šta sumnjam, ali svakako neće poput direktora Zavoda za udžbenike Radoša Ljušića potpisati autorski ugovor po dvadesetostruko višoj tarifi od uobičajene sa autorom Radošem Ljušićem.

4. Bravo g. Šuletiću! Godinama sam mislio da na tom odeljenju nije ostalo hrabrih (i pismenih). Hvala što ste me razuverili!
   Nota bene, slično pa i gore je i na drugim fakultetima BU, samo što nisu toliko interesantni javnosti. Nivo komunikacije i mobinga na nekim tehničkim fakultetima, na primer, bitno je gori od ovoga. A tek nivo korupcije… ali valjda niko ne talasa, pa može.

5. Neću da komentarišem sadržaj, gn Šuletić je (skoro) sve napisao.
   Samo naslov, zbog Šuletićevog poštenja i uviđavnosti, prvi deo je apsolutno tačan – nije nastavnik.
   Drugi deo je problematičan, jer Ljušić je „poslovni čovek“ – u pokušaju!
   Ukratko: i jedno i drugo, zapravo, u pokušaju.