„Majku mi ne diraj!“

Budni su komentatori iz „Radikalskih talasa“, nema mesta oko vođe Vučića pa odanost iskazuju, a sendvič zaslužuju, grdeći autore tekstova u preostalim slobodnim medijima. Nadao sam se da će odgovoriti neko iz Politike, ali moja su očekivanje očigledno uzaludna. Oni ne samo što ne pišu o drugim medijima – oni se ne bave više ni svojom novinom. Važno je da se preživi i da ima papira. Zašta papir služi, drugo je pitanje koje je, kao uostalom i sve drugo, manje bitno. Nisam ni slutio da će zbog jednog jednostavnog pitanja koje sam postavio v. d. glavnog i odgovornog urednika Politike g. Žarku Rakiću, smesta odgovoriti i moj uvaženi kolega prof. dr Miš. Ković.

Ne razumem zašto odgovara. Prošli put je belodano pobedio u duelu koji njemu, kao inteligentnom, izobraženom i uobraženom čoveku nikako nije trebao. Kao pravi pobednik svoj prošli tekst – u kom sam bio uzgredna tema, pošto je tom prilikom naš mlađani vunderkind ocenjivao rad jednog našeg starijeg profesora – započeo je tvrdnjom da šta god ja pisao svi, zahvaljujući naravno samo njemu, znaju da sam ja „loš istoričar i izdajnik srpskog naroda“. Svi pobednici tako na kraju trijumfalno beže sa poprišta i usput sažimaju sve loše što misle o svojim poraženim protivnicima i to izražavaju, nervozno se osvrćući, na jednostavan, da ne kažem, prost način. Bio je to ukratko Mišin trijumf. Ja to otvoreno priznajem.

Sada se velikan naše prosvete, nauke, tehnologije i patriotizma osetio prozvanim zato što sam spomenuo dve činjenice. Našu debatu o rešavanju statusa Kosova i Metohije on je želeo da zapečati time što bi dokazao da sam ja izuzetno loš naučnik. Da ne bi ulazili u rasprave o temama koje zaista nisu za stranice dnevnih novina, podsetio sam da je prof. Ković samo dva meseca ranije, zajedno sa svim ostalim prisutnim članovima nadležnih veća, glasao za moj izbor u zvanje vanrednog profesora. Dakle, pokazao sam i dokazao da je reč o neiskrenom čoveku, istinskom politikantu. Uprkos tome Politika je i dalje objavljivala sasvim neutemeljena i prilično banala pisanija prof. dr Kovića u kojima se bavio mojom ličnom, naučnom i političkom diskvalifikacijom. Kada bi se i dodirnuo Kosova i Metohije pokazivao je da moje testove ili izjave niti je čitao niti je nastojao da polemiše sa njihovim sadržajem. On govori o nepristojnosti i moralnom padu?! On je pisao da sam ja „čedomor“, zato što sam valjda odgovoran za napad NATO-a na Srbiju. Uvaženi profesor me je nazvao i „ostarelom striptizetom“ i osobom koja se borila za uništenje zemlje čiji je državljanin.

Prof. dr Ković je na čelu stranke koja je smenila i izbacila iz članstva svoju predsednicu samo zato što je tražila da izađu iz koalicija sa režimom u kojima se nalaze širom Srbije. Dok dr Ković razmatra koliko ima izdajnika kakav je Čedomir Antić u „Savezu za Srbiju“ moram da ga podsetim da savez ne čeka da mu dozvole da kolektivno stupi u članstvo DSS-a, već je upravo suprotno. „Savez za Srbiju“ čeka da se DSS nakani da izađe iz režima Aleksandra Vučića. Baš je zanimljivo kako neko – čija je stranka bila na vlasti kada su Srbi na KiM naterani da uđu u „privremene ustanove“, ista je prihvatila i sistem ulaska u EU „odvojenim kolosekom“ – za Kosovo ali i za Crnu Goru, konačno koja je podržala izbor Tomislava Nikolića 2012. godine – ima smelosti da nastupa kao da je juče ušao u politiku, nakon što se vratio iz dvodecenijskog albanskog zarobljeništva u koje je dopao braneći Srbiju.

Ne bih ni odgovarao na histerične napade osobe, koja na Kosovu i Metohiji obmanjujući tamošnji narod nije provela više vremena nego što sam ja stajao na straži, sa pancirom na grudima pred gnjilanskom kasarnom. Važno je da je on, iz nekih razloga imao bolji položaj nego ja i većina Politikinih kolumnista. Mogu samo da pretpostavljam zašto je to tako. Prof. dr Miša Ković je, kao što se vidi iz fotografije koju je objavio na sajtu stranke čiji politički savet vodi i kojoj je na čelu njegov kum, jedan politički napaljenko koji glumi srpskog ujka Sema. Ideju šta bi sa Srbijom ili Kosovom i Metohijom nema, pitanje odgovornosti ne postavlja. Tu su samo gest i jaka reč. Pošto nisam jedini kome se tako čini, pitao sam urednika da li je raznog tom nekorektnom odnosu činjenica da je otac g. Miše Kovića radio u Politici. Sve je to legitimno, samo neka kažu da se ne mučimo razmišljajući zašto g. Kovića potpisuju samo kao profesora univerziteta dok izlaže prepoznatljive, skučene ideje DSS-a. I naravno, kao što to obično čini i najveći politički saveznik DSS-a, vođa SNS Aleksandar Vučić, prof. dr Ković je u tome video uvredu. NJega vređa zato što sam spomenuo da je njegov otac radio u Politici?! Kaže kako imam i ja majku. Tu je heroj koji upire prstićem možda u zamišljenu tuđu decu, buduće regrute, došao na klizav teren i tanak led. Očekujem da kaže to loše što ima o farmaceutkinji koja je osam godina u penziji. Uveren sam da će moj uvaženi kolega biti jako precizan i oprezan. Pravdu neću tražiti ni na stranicama novina, ni na sudu.

Autor je istoričar