Miodrag Kostić i „moji ludaci iz PKB-a“

Usput sam onako uzgred izvređan u maniru sadašnje vlasti kako sam se obogatio na preprodaji sekundi koje sam kupovao, kako medijski stručnjaci iz MK komerca kažu, uz enormne popuste i uz političke pritiske.

Više je nego interesantno kad me tako optuži čovek koji je uspeo da bez političkih pritisaka u potpuno tržišnoj utakmici, iz koje su pre toga izbačeni strani ponuđači, kupi tri šećerane za devet evra.

Zamolio bih g. Kostića i njegovu PR službu da mi samo ne odgovaraju kako je takva cena određena zbog dugova šećerana jer su isti plaćeni u daleko manjim iznosima od onih koji su bili na papiru. Za razliku od g. Kostića, ja ni u jednoj privatizaciji nisam učestvovao i ni sa jednom državnom firmom nisam radio.

U tom postpetooktobarskom periodu nisam bio član Demokratske stranke i javno sam kritikovao ekonomski model koji je tada primenjen, baš kao što i sada to govorim za ekonomski model Aleksandra Vučića.

Što se PKB-a tiče, bila je jasno i javno izražena želja g. Kostića da ga kupi na isti način kako je kupio šećerane. Za dugove. Na jednom skupu menadžera u Skupštini grada sam mu pred svima poručio da neće morati da se muči da kupuje PKB za jedan ili tri evra i da ga spasava, nego ćemo to uraditi mi kao grad i država, što smo i učinili.

Ordinarna je laž da MK komerc nije ugovarao kupovinu šećerne repe po ceni manjoj od 35 evrocenti. Kada je grad preuzeo PKB, zatekao nas je ugovor koji je sa MK komercom potpisao tadašnji direktor g. Veljović, po kome je tona repe plaćana 28 evrocenti.

Uz to, veći deo ove cene je plaćan kompenzacijom. MK komerc je PKB-u davao sve što je potrebno da bi se repa posejala na oko 1.500 hektara i to je kompenzovano prilikom prodaje repe. Finansijska sredstva koja su bila potrebna PKB-u za setvu obezbeđivala je AIK banka vrlo povoljnim kreditima – sa dvocifrenom kamatom. Beskrupuloznost izrabljivanja PKB-a se dodatno ogledala u činjenici da je procenu čistoće kao i procenta šećera u šećernoj repi obavljao sam kupac, dakle MK komerc.

Kada se sve to uračuna – cena po toni je bila daleko od 28 evrocenti i realan trošak MK komerca je bio oko 20 evrocenti. Kolika je to bila pljačka pokazuje podatak da je posle dolaska novog rukovodstva PKB – a cena povećana na 46 evrocenti. Dakle, povećanje je bilo 64% ako računate na cenu od 28 evrocenti, odnosno oko 130% ako računate u odnosu na realne troškove MK komerca.

Podsetio bih g. Kostića na razgovor koji smo imali prilikom slučajnog susreta na Kopaoniku kada mi se požalio kako su mu, citiram, „moji ludaci iz PKB-a“ rekli da će raskinuti ugovor ukoliko se ne poveća cena i da može da ih tuži. Kad sam ga upitao pa što nije tužio, rekao je da nije lud da ostane bez 1.500 hektara pod šećernom repom…

O tome kako se ponaša MK komerc na tržištu šećera, po kojoj ceni ga je prodavao domaćim konditorima i proizvođačima soka u Srbiji, a po kojoj u Sloveniji, recimo, već sam govorio. I mogu ponovo.

O tome kako je nova naprednjačka vlast odmah donela odluku o zabrani izvoza šećerne repe, čime je omogućila enormnu zaradu domaćim šećeranama, već sam govorio. I mogu opet.

O lažima kako je neophodno zaštititi domaću proizvodnju šećera takvim merama jer u tim šećeranama radi svega nekoliko stotina ljudi i da su sve takve zaštite u stvari zaštite enormnih zarada vlasnika šećerana sam takođe govorio. I mogu opet.

Kao što sam više puta rekao, u Srbiji je veoma često, da ne kažem skoro uvek, u privrednom lancu iz koga prebogati izlaze pojedinci, na početku ili na kraju istog – država ili državna firma. Državna firma koja preskupo kupuje ili prejeftino prodaje svoj proizvod privatnim kompanijama. Bilo bi zanimljivo istražiti šta imaju od imovine svi ti državni direktori i da li su je mogli steći od plate ili ne. Jednog dana će se poreklo imovine svih ljudi u Srbiji uključujući i ljude iz politike morati preispitati. Ni za koga ne tvrdim da je lopov, ali mislim da bi se mnogi našli u nezgodnoj situaciji da objasne odakle im to što imaju.

Kako sa sto hiljada plate kupuju stanove, letuju u skupocenim letovalištima, lete privatnim avionima, deca im idu u privatne škole, nose jakne od nekoliko hiljada evra… Mislim da bi bilo izuzetno korisno za sve u Srbiji kada bi ministar policije g. Stefanović sa građanima podelio svoj recept kako neko ko ima platu od 100.000 dinara kupi kuću od nekoliko stotina hiljada evra na Bežanijskoj kosi.

Sebično je da doktor Stefanović krije tajnu svog uspeha od građana, koji bi, kada bi im on odao svoju tajnu, po tom modelu mogli da drastično poboljšaju svoj životni standard. Pa da onaj ko ima platu od recimo 25.000 dinara kupi stan u Beogradu od 100.000 evra.

Ne znam kako mi se desilo da u odgovoru Miodragu Kostiću pređem na vlast i izvinjavam se zbog toga. Slučajno mi se omaklo.

Uvaženom gospodinu Kostiću, koji nas je sve u Srbiji kao uspešan biznismen godinama pre izbijanja krize u Ukrajini ubeđivao kako je to stabilna sjajna zemlja i kako tamo treba investirati, želim puno uspeha u daljem životu i radu.