Mlada levica je na strani običnog čoveka

Moja generacija je odrastala za vreme međunarodne izolacije i sankcija, a potom su i naši vršnjaci stradali u vojnoj intervenciji koju je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pokrenuo NATO.

Danas kao posledicu evroatlantskog hegemonizma imamo primer stradanja civila u Jemenu, Somaliji i Siriji, dok je prethodno poraz takve politike rezultirao povratkom talibana na vlast u Avganistanu. Odnosi u ovim zemljama su trajno narušeni, stanovništvo raseljeno, Evropa je preplavljena izbeglicama, a više od tri miliona života je zauvek izgubljeno.

O samom sukobu između Rusije i Ukrajine se ne može govoriti tek tako a da ne uzmemo u obzir dešavanja sa obe strane u poslednjih osam godina i to je neka opširnija tema. Levičari na koje misli gospodin Martinov, a među kojima se pronalazim i ja, osudili su rusku vojnu intervenciju u Ukrajini. Problem je što se od nas očekuje da podržimo potpuno okretanje prema Zapadu i uvođenje sankcija ruskom narodu.

Lično se gnušam svake glorifikacije Putina i njegov odnos prema ljudskim pravima je generalno kritičan. To ne znači da mi levičari treba da podržimo uvođenje sankcija Rusiji, jer u takvim okolnostima one najmanje pogađaju političare na vlasti i najviše štete običnim ljudima.

Šta uostalom gospodin Martinov i njegovi istomišljenici očekuju od nas? Ako se ne radi o otvorenoj podršci Zapadu u suludim sankcijama, kako ta osuda uopšte treba da izgleda da bi zadovoljila apetite građanske levice?

Gospodin Martinov je svojim tekstom potvrdio zauzimanje strane Evropske unije i NATO pakta i to me čitajući njega i njegove istomišljenike u prethodnim nedeljama uopšte ne čudi. Građanska levica ne prepoznaje princip međunarodne solidarnosti. A i kako bi? Međunarodna zajednica u prethodnim godinama je najčešće padala upravo na ispitu solidarnosti između naroda.

Geopolitika je mnogo kompleksnije pitanje od toga kako ga vidi građanska levica. „Mlada levica“, kako je naziva gospodin Martinov, orijentisana je prema potrebama običnih ljudi. Ne gleda blagonaklono na strane diktate i ne zanima je zauzimanje strana između velikih sila. U osnovi takve levice su ekonomska pitanja, zaštita životne sredine i na međunarodnom planu suverenizam.

Sa postojećim odnosom Evropske unije prema Srbiji veliko je pitanje da li treba da nastavimo sa evrointegracijama, odnosno možda je najbolje da se zadržimo na dobrim odnosima sa Evropskom unijom i bez ikakvih obaveza i samim tim očekivanja od naše države, koja se svode na težnje za ukidanjem suvereniteta našoj državi. Takođe, ne treba nam valjda Evropska unija da bi se zalagali za zdravu životnu sredinu, ljudska prava ili nezavisno pravosuđe? Ovo samo razmišljam naglas.

Radikalni oblik evrofilstva je štetan i oslobođen svake racionalnosti, pa moram da zaključim da perspektiva (srećom) ne leži u građanskoj levici.

Autor je zastupnik Udruženja građana „Levica“